Zašto se Evropa vraća nuklearnoj energiji

Fraza „evropski povratak nuklearnoj energiji“ sve više opisuje trenutni zaokret u energetskoj politici Evropske unije, gde se nuklearna energija vidi kao ključni alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.

Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još uvek skeptične, većina članica EU sada podržava nuklearnu energiju kao deo „zelene“ tranzicije.

Zašto dolazi do ovog „povratka“? Prvenstveno zbog energetske bezbednosti.

Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uranijum je dostupan iz više izvora, među kojima prednjače Kanada i Kazahstan.

Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050. godine, sa 55-procentnim smanjenjem emisija stakleničkih gasova do 2030.

Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uvrstila u „zelenu taksonomiju“ – klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.

Prema procenama potražnja za električnom energijom u Evropi porastaće za 50–80 odsto. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još uvek ne mogu da proizvedu toliko energije, pa bi nuklearna trebalo da služi kao „baterija“ za stabilnost mreže.

Evropski komesar za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže da je jasno da Evropa ne može živeti u idealizovanom balonu vrednosti.

„Nuklearna energija zajedno sa obnovljivim izvorima može odigrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do bezbednosti snabdevanja“, ističe Sikela.

„Zelene“ ekološke udruge jednoglasno osuđuju ovakve planove. Strahuju da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti životne sredine.

Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže da lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.

„Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane se ne mogu brzo graditi, pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna“, tvrdi Luis.

Zvaničnici EU poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i bezbedniji od klasičnih velikih nuklearki.

EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.

Inicijativa pripada evropskom zelenom planu, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.

Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.

Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.

U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja – otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.