Благе казне за наркодилере

Судски епилози спектакуларних полицијских акција, у којима су ухапшени кријумчари дроге, никада нису познати јавности, а вести о запленама дроге и хапшењу наркодилера често су у медијима. Полиција издаје званична саопштења после сваке успешне акције, али судови не информишу јавност о кривичним поступцима и коначним пресудама против оптужених за трговину дрогом.

Неколико вести из последњих месеци говори о томе да је наркобизнис у Србији веома добро организован, док истовремено из врха државе стижу жестоке критике због благе казнене политике судова према наркодилерима.

Балканска рута

Најновија је вест о заплени 20 килограма хероина и хапшењу петорице припадника међународне организоване нарко-групе, којом су руководили Србин и Албанац. У седмомесечној истрази учествовало је 170 полицајаца и цариника из Србије, Чешке, Немачке и Мађарске. У саопштењу српске полиције наводи се да је дрога, пореклом из складишта у Мађарској и Србији, „балканском рутом” пребацивана у Немачку, а потом вађена из посебних скровишта у возилима, мешана и прослеђивана даље на подручје Немачке и скандинавских земаља, док је логистичко седиште нарко-бизниса било у Регензбургу.

На конференцији за новинаре у Минхену саопштен је детаљ да је дошло до свађе продаваца и купаца у Србији и Мађарској, због чега су престале испоруке из југоисточне Европе.

Друга вест објављена је истовремено кад и прва – београдска полиција идентификовала је угљенисано тело пронађено у контејнеру у насељу Ливадице на Смедеревском путу и реч је о Дарку Делићу (21), младићу који има досије у полицији због трговине наркотицима. Незваничне информације говоре да је припадао групи с Карабурме која је диловала дрогу, као и да је нестао још један младић из те групе.

Само три недеље раније, на Палићу се одигравала права драма – кућа полицајца Р. В. била је два пута поприште пуцњаве крајем децембра. Он је на Хоргошу открио шверцере шест килограма дроге, а само неколико дана после тога, у дворишту његове породичне куће на Палићу, напале су га две непознате особе. Дописник „Политике” известио је да су уперили пиштоље у полицајца и захтевали да им каже ко их је издао и да ли у њиховима редовима имају цинкароша. Полицајац је побегао у кућу и из свог пиштоља испалио неколико метака, на шта су нападачи узвратили паљбом а онда побегли. Тек после другог напада, полиција је организовала стражу испред куће полицајца Р. В.

Само неколико недеља пре тога, на граничном прелазу Хоргош, ухапшена је немачка држављанка са 11 килограма хероина, а агенције су у новембру прошле године извештавале да у Суботици продају дрогу чак и деца у основним школама, млађа од 14 година. Из полиције је прошлог лета саопштено да је дрога као мотив присутна у 90 одсто убистава у Србији.

Казнена политика

Председник Србије Борис Тадић недавно је жестоко критиковао казнену политику српских судова када је реч о трговини дрогом. У правосуђу се после коментарисало да подаци нису тачни, али демантија није било.

„Блага казнена политика у производњи и промету опојних дрога систематски шири и поспешује наркоманију. Од 8.658 осуђених за трговину дрогом у последњих пет година, условну казну добило је 6.141 лице. Затворска казна је изречена за 2.397 и то казна од једне до три године затвора у 98 одсто случајева, а законом је запрећено од 2 до 12 година. Таква казнена политика угрожава саме темеље овог друштва. Скоро 70 процената казни је условних за ово изузетно тешко кривично дело које угрожава безбедност ове земље. Добит од шверца наркотика кудикамо је већа од ризика с којим ће се шверцери наркотика суочити у нашој казненој политици”, рекао је јесенас председник Србије.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је нешто касније за „Политику” да је 96 одсто затворских казни изречених наркодилерима на граници законског минимума или испод њега. За казну испод минимума потребне су „изузетно олакшавајуће околности”, а тешко је замислити које су то околности за трговце дрогом.

Једини који је из правосуђа јавно указао на проблем Србије с дрогом, и то пре политичара, јесте судија Врховног суда Јанко Лазаревић. Прошлог лета, на семинару кривичара на Палићу, судија је изнео податак да се 65 одсто свих кривичних предмета у Србији односе на производњу, продају и поседовање дрога.

„Ово јавно саопштавам и упозоравам све оне који се баве законодавством и правосуђем да то имају у виду. Мислим да је то алармантан податак. Никада се није догодило да једно кривично дело заузима толики проценат кривичних предмета. Стоји чињеница да највећи део тих предмета чине случајеви држања дроге, где су оптужени ситни наркодилери или конзументи, али то ситуацију заправо чини још гором и тај податак говори колико је огроман број људи који су у додиру с дрогом”, нагласио је у јуну прошле године судија Лазаревић, а објавила „Политика”.

То је све што је из правосуђа речено о проблему дроге у Србији. Казне би требало да послуже превенцији сваке врсте криминала. Било би, зато, добро да судови уведу праксу информисања медија о пресудама и казнама за поједине врсте кривичних дела, а нарочито за трговину дрогом.