Деца ускоро неће моћи да користе друштвене мреже

Европски парламент би ових да на требало да усвоји Извештај о заштити малолетника на ин- тернету, чија је главна препо-- рука да се корисницима друштвених мрежа ограничи старосна граница на 13 година, а од 13 до 16 само уз пристанак родитеља.

– Од појаве друштвених мрежа и паметних телефона стигли су забрињавајући трендови код деце и младих. У последњих неколико година имамо велики пораст младих између 11 и 15 година који се осећају несрећно. Највећи пораст је код девојчица, код којих се готово свака друга изјашњава као несрећна. Одговоре треба тражити у начину на који млади данас живе. Истраживања показују да млади данас проводе пуно мање времена социјализујући се – са два и по сата на дан то је време пало на 40 минута. Много њих спава мање од седам сати, а примећено је и одлагање животних искустава попут каснијег уласка у прву везу или полагања возачког испита – изјавила је Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача ЕП. Она је поменула и шокантне податке магазина „Економист”, који наводи да расте број младих који се самоповређују како у Европској унији тако и широм света. Најшокантнији је раст броја самоубистава, који је најчешћи код девојака од 11 до 19 година. На нивоу ЕУ, самоубиство је чешћи узрок смрти малолетника од саобраћајних несрећа.

– Очигледно је да смо у друштвеној кризи. Наравно да је томе допринело много фактора, али свакако не треба игнорисати чињеницу да сваки дан милион људи са Чет Џи-Пи-Ти-јем разговара о самоубиству. У ЕУ млади седам сати дневно проводе на интернету, 78 одсто њих проверава мобилни телефон сваких сат времена, а готово половина је константно онлајн. Најлошије је у старосном узрасту девојчица од 13 година. Само пола сата мање на интернету дневно има позитиван утицај на ментално здравље – објашњава Борзанова.

Европски парламент зато предлаже ограничење узраста корисника друштвених мрежа на 13 година, уз јак систем провере. Такође, предлаже се и забрана коришћења података младих за оглашавање јер се показало да, на пример, ако девојка обрише селфи због малог броја лајкова, видеће више огласа за производе за лепоту. Парламент предлаже и забрану дизајна који изазива зависност, попут бесконачног скрола, аутоплеј функције и непотребних нотификација.

– Модел пословања великих интернет компанија је да задрже корисника што дуже на мрежи. Немају скрупула ни пред чим, па чак ни пред алармантним подацима о утицају на ментално здравље младих. Ово је велики искорак Парламента са широким политичким консензусом пред нови европски закон који се очекује крајем следеће године – изјавила је Борзанова.

Када је реч о Србији, ситуација је више него алармантна. Једна од анализа која је спроведена од маја прошле до априла ове године открила је да наша деца имају велико интересовање за четботове засноване на вештачкој интелигенцији, али и бројним игрицама. Истраживање „Касперског” је показало да највише претражују све што је у вези са интернет комуникацијама, а потом претражују аудио и видео. Ове две ставке тражи 40, односно 35 процената деце. На списку су у много мањој мери заступљени садржаји за одрасле, лутрије и наградне игре, псовке...

У данашњем свету деца користе дигиталну технологију више него икада раније. Најновија истраживања показују да деца узраста од осам до 10 година у просеку проводе шест сати дневно испред екрана, док деца узраста од 11 до 14 година проводе око девет сати дневно. Нагло расте интересовање за алате вештачке интелигенције и деца их активно укључују у своје дигиталне животе. Више од 7,5 одсто свих претрага односило се на ВИ четботове. Та платформа омогућава корисницима да креирају или комуницирају са ботовима који опонашају измишљене или стварне личности. Ово представља нагли пораст у односу на прошлу годину: у извештају за период 2023–2024, претраге у вези са вештачком интелигенцијом чиниле су само 3,19 одсто свих претрага, што значи да су се ове године више него удвостручиле. Опасност лежи у томе што нису све интеракције са четботовима без ризика. Неки ботови могу изложити децу емоционално интензивном садржају, дезинформацијама или темама које нису примерене њиховом узрасту, нарочито када су ботови креирани или прилагођени од стране других корисника. Пошто се ове платформе често ослањају на садржај који праве корисници и могу имати слабу модерацију, кључно је отворено разговарати са децом о томе како користе алате ВИ и подесити на апликације за дигитално родитељство које помажу породицама да остану информисане, укључене и заштићене, наводе стручњаци.