Deca uskoro neće moći da koriste društvene mreže

Evropski parlament bi ovih da na trebalo da usvoji Izveštaj o zaštiti maloletnika na in- ternetu, čija je glavna prepo-- ruka da se korisnicima društvenih mreža ograniči starosna granica na 13 godina, a od 13 do 16 samo uz pristanak roditelja.

– Od pojave društvenih mreža i pametnih telefona stigli su zabrinjavajući trendovi kod dece i mladih. U poslednjih nekoliko godina imamo veliki porast mladih između 11 i 15 godina koji se osećaju nesrećno. Najveći porast je kod devojčica, kod kojih se gotovo svaka druga izjašnjava kao nesrećna. Odgovore treba tražiti u načinu na koji mladi danas žive. Istraživanja pokazuju da mladi danas provode puno manje vremena socijalizujući se – sa dva i po sata na dan to je vreme palo na 40 minuta. Mnogo njih spava manje od sedam sati, a primećeno je i odlaganje životnih iskustava poput kasnijeg ulaska u prvu vezu ili polaganja vozačkog ispita – izjavila je Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EP. Ona je pomenula i šokantne podatke magazina „Ekonomist”, koji navodi da raste broj mladih koji se samopovređuju kako u Evropskoj uniji tako i širom sveta. Najšokantniji je rast broja samoubistava, koji je najčešći kod devojaka od 11 do 19 godina. Na nivou EU, samoubistvo je češći uzrok smrti maloletnika od saobraćajnih nesreća.

– Očigledno je da smo u društvenoj krizi. Naravno da je tome doprinelo mnogo faktora, ali svakako ne treba ignorisati činjenicu da svaki dan milion ljudi sa Čet Dži-Pi-Ti-jem razgovara o samoubistvu. U EU mladi sedam sati dnevno provode na internetu, 78 odsto njih proverava mobilni telefon svakih sat vremena, a gotovo polovina je konstantno onlajn. Najlošije je u starosnom uzrastu devojčica od 13 godina. Samo pola sata manje na internetu dnevno ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje – objašnjava Borzanova.

Evropski parlament zato predlaže ograničenje uzrasta korisnika društvenih mreža na 13 godina, uz jak sistem provere. Takođe, predlaže se i zabrana korišćenja podataka mladih za oglašavanje jer se pokazalo da, na primer, ako devojka obriše selfi zbog malog broja lajkova, videće više oglasa za proizvode za lepotu. Parlament predlaže i zabranu dizajna koji izaziva zavisnost, poput beskonačnog skrola, autoplej funkcije i nepotrebnih notifikacija.

– Model poslovanja velikih internet kompanija je da zadrže korisnika što duže na mreži. Nemaju skrupula ni pred čim, pa čak ni pred alarmantnim podacima o uticaju na mentalno zdravlje mladih. Ovo je veliki iskorak Parlamenta sa širokim političkim konsenzusom pred novi evropski zakon koji se očekuje krajem sledeće godine – izjavila je Borzanova.

Kada je reč o Srbiji, situacija je više nego alarmantna. Jedna od analiza koja je sprovedena od maja prošle do aprila ove godine otkrila je da naša deca imaju veliko interesovanje za četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, ali i brojnim igricama. Istraživanje „Kasperskog” je pokazalo da najviše pretražuju sve što je u vezi sa internet komunikacijama, a potom pretražuju audio i video. Ove dve stavke traži 40, odnosno 35 procenata dece. Na spisku su u mnogo manjoj meri zastupljeni sadržaji za odrasle, lutrije i nagradne igre, psovke...

U današnjem svetu deca koriste digitalnu tehnologiju više nego ikada ranije. Najnovija istraživanja pokazuju da deca uzrasta od osam do 10 godina u proseku provode šest sati dnevno ispred ekrana, dok deca uzrasta od 11 do 14 godina provode oko devet sati dnevno. Naglo raste interesovanje za alate veštačke inteligencije i deca ih aktivno uključuju u svoje digitalne živote. Više od 7,5 odsto svih pretraga odnosilo se na VI četbotove. Ta platforma omogućava korisnicima da kreiraju ili komuniciraju sa botovima koji oponašaju izmišljene ili stvarne ličnosti. Ovo predstavlja nagli porast u odnosu na prošlu godinu: u izveštaju za period 2023–2024, pretrage u vezi sa veštačkom inteligencijom činile su samo 3,19 odsto svih pretraga, što znači da su se ove godine više nego udvostručile. Opasnost leži u tome što nisu sve interakcije sa četbotovima bez rizika. Neki botovi mogu izložiti decu emocionalno intenzivnom sadržaju, dezinformacijama ili temama koje nisu primerene njihovom uzrastu, naročito kada su botovi kreirani ili prilagođeni od strane drugih korisnika. Pošto se ove platforme često oslanjaju na sadržaj koji prave korisnici i mogu imati slabu moderaciju, ključno je otvoreno razgovarati sa decom o tome kako koriste alate VI i podesiti na aplikacije za digitalno roditeljstvo koje pomažu porodicama da ostanu informisane, uključene i zaštićene, navode stručnjaci.