Политичка пресуда отетог правосуђа

Поводом пресуде главној уредници портала „Новости” Андријани Нешић, која је јуче кажњена новчаном казном од 450.000 дина – али и забраном да се уредничким послом бави годину дана – Министарство информисања и телекомуникација је осудило пресуду и оценило да је реч о политичкој пресуди и отетом правосуђу.

У саопштењу је Министарство навело да је реч о драконски изреченој казни „каква се није догодила још из периода злочиначке НДХ из Другог светског рата”. Пресуда је донета по кривичној тужби Зденка Томановића, за кривично дело увреде.

Нешићева је синоћ рекла да је Томановић подео пријаву због њеног писања да је „он идеолог блокадера и мозак операције блокадера који су угрожавали државу”. „Њему је то сметало и поднео је кривичну пријаву. Ја стојим иза сваке речи, имам право да изнесем своје мишљење. Њих не зани,а ко шта има да каже… ово је политички процес, они би да ућуткају новинаре и уреднике”, навела је она.

Занимљиво је да на ову пресуду нису реаговали ни УНС нити НУНС. „Оно што је забрињавајуће, јесте чињеница да ни тзв. највећи борци за права новинара, УНС и НУНС, нису реаговали на овакву срамну пресуду судије Татјане Безмаревић Јањић из Првог основног суда у Београду”, наведено је у саопштењу.

Додаје се да УНС и НУНС, осим „прећутног саглашавања са оваквом срамном пресудом”, упорно одбијају сарадњу са државним институцијама и не одазивају се на позиве Министарства информисања и телекомуникација у склопу покренуте иницијативе за остваривање међуновинарског дијалога.

Таквим поступањем, наводе из Министарства, они не показују колегијалну солидарност, већ да их само интересује државни новац и нереаговањем на овакву пресуду „показују да очито одговарају и полажу рачуне некоме изван наше земље”.

Министарство је отворено указало да се овде ради о отвореном прогону слободних медија и новинара. „Из овога се јасно види да се иза читаве афере помаља позната форма 'блокадер те тужи, блокадер ти суди'”, наведено је у саопштењу. Томановић се у неким варијантама помиње као могући носилац студентске листе.

Једино се синоћ огласило најмлађе удружење Асоцијација новинара Србије (АНС), које је најоштрије осудило пресуду судије, затраживши преиспитивање и укидање мере забране обављања делатности.

АНС је у саопштењу навео да таква одлука представља директан напад на слободу медија и опасан покушај застрашивања и дисциплиновања новинара. „Додатно забрињава чињеница да је судија Безмаревић Јањић јавно подржала групу тзв. 'блокадера', чиме је грубо нарушен принцип непристрасности и озбиљно доведен у питање легитимитет пресуде”, додаје се у саопштењу.

АНС наводи да новчана казна, у комбинацији са забраном рада, представља опасну поруку целокупној новинарској заједници да се због обављања професионалних задатака може бити изложен мерама које угрожавају и медијске слободе и личну егзистенцију. Удружење је навело да јасно и недвосмислено поручује – овакав удар на медије неће проћи. „Захтевамо хитно преиспитивање пресуде и укидање мере забране обављања делатности”, истакнуто је у саопштењу.

„Новости” су такође навеле да се ради о чистој политичкој пресуду острашћених блокадера, чему у прилог говори чињеница да је судија у овом поступку 23. јануара јавно дала подршку студентима блокадерима. „Другим речима она је јавност обавестила и свима ставила до знања да подржава интересе и циљеве те групе и њихово јавно деловање, што оправдано изазива сумњу у њену непристрасност у конкретном предмету”, наведено је. Међутим, иако би ове околности објективно требало да изазову сумњу у непристрасност судије, заменик председника Првог основног суда у Београду Весна Живковић одбила је да изузме судију Татјану Безмаревић Јањић из случаја.

Ова чињеница, као и оваква пресуда, представљају озбиљан ударац правној сигурности и неповредивости принципа непристрасности, а циљ пресуде је свакако да се угуши слобода медија и да се „одсече језик”, како наводе „Новости”, онима који су се дрзнули да другачије говоре и мисле! „Такође, несумњиво је да се иза ове пресуде, али и тужбе крију и намере оних који се нису јавно експонирали у овом поступку, а којима сметају појединци спремни да говоре истину без обзира на притиске, претње и уцене”, наводи се и додаје да је оваквом пресудом суд потврдио да више није гарант правде, већ да је постао актер једне стране у друштвеном сукобу, што је недопустиво у једном демократском друштву. 

Адвокат Андријане Нешић, Игор Исаиловић, подсетио је да је и раније је указивао на јасну пристрасност судије, тражећи њено изузеће, што је одбијено. „На време смо указивали да ће пресуда бити пристрасна и на штету слободе јавне речи. Судија која је потпуно пристрасна донела је незапамћену и неутемељену пресуду и тиме практично згазила слободу медија. Председница Првог основног суда је одбила захтев за изузеће и тиме се придружила гажењу слободе медија, али и владавине права. Отето правосуђе мора бити враћено народу по сваку цену – нека буде правда, па макар пропао свет)”, поручио је Исаиловић, најавивши жалбу Вишем суду.

Уследиле су бројне реакције званичника и јавних личности. Министар за јавна улагања Дарко Глишић је навео да блокадери и даље не разумеју да им је пропао покушај обојене револуције. „Отето правосуђе у служби обојене револуције и даље не разуме да је та револуција пропала”, рекао је Глишић за „Новости” и нагласио да овакав скандал до сада није виђен у Србији. „Кад год помислите да су дотакли дно, они га пробију и помере границу. Ово је скандал какав није виђен у Србији и само још један доказ да им није стран нити један вид насиља и застрашивања. 

Изношење критике није кажњиво

У пресуди се могу уочити елементи који захтевају пажљиву анализу у жалбеном поступку, сматра адвокат Саша Рајковић. „Надам се да ће судови у будућности настојати да фокус остане на примени права и законских норми. Важно је подсетити да, према Кривичном законику, изношење критике у оквиру стручне, научне или новинарске делатности није кажњиво”, рекао је Рајковић и истакао да је забрињавајућа околност да су информације о осуђујућој пресуди објављене у медијима са седиштем у Луксембургу готово истовремено када и сама пресуда у судници.

„Уколико се утврди да су медији заиста добили садржај пресуде пре него што су је примиле странке у поступку, онда је реч о озбиљном пропусту који захтева детаљно испитивање. Посебно је важно утврдити да ли је било који учесник у поступку, па и приватни тужилац, могао да располаже садржајем пресуде пре њеног формалног објављивања и да ли је тим путем информација доспела у медије. Уколико би се таква могућност потврдила, то би представљало још већи проблем и захтевало реакцију надлежних органа. У таквим ситуацијама неопходно је да надлежни органи, укључујући и тужилаштво, утврде све околности и евентуалну одговорност, јер очување интегритета поступка и заштита поверљивости представљају темељ правичног суђења”, закључио је Рајковић.