Politička presuda otetog pravosuđa

Povodom presude glavnoj urednici portala „Novosti” Andrijani Nešić, koja je juče kažnjena novčanom kaznom od 450.000 dina – ali i zabranom da se uredničkim poslom bavi godinu dana – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je osudilo presudu i ocenilo da je reč o političkoj presudi i otetom pravosuđu.

U saopštenju je Ministarstvo navelo da je reč o drakonski izrečenoj kazni „kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata”. Presuda je doneta po krivičnoj tužbi Zdenka Tomanovića, za krivično delo uvrede.

Nešićeva je sinoć rekla da je Tomanović podeo prijavu zbog njenog pisanja da je „on ideolog blokadera i mozak operacije blokadera koji su ugrožavali državu”. „Njemu je to smetalo i podneo je krivičnu prijavu. Ja stojim iza svake reči, imam pravo da iznesem svoje mišljenje. Njih ne zani,a ko šta ima da kaže… ovo je politički proces, oni bi da ućutkaju novinare i urednike”, navela je ona.

Zanimljivo je da na ovu presudu nisu reagovali ni UNS niti NUNS. „Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da ni tzv. najveći borci za prava novinara, UNS i NUNS, nisu reagovali na ovakvu sramnu presudu sudije Tatjane Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu”, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da UNS i NUNS, osim „prećutnog saglašavanja sa ovakvom sramnom presudom”, uporno odbijaju saradnju sa državnim institucijama i ne odazivaju se na pozive Ministarstva informisanja i telekomunikacija u sklopu pokrenute inicijative za ostvarivanje međunovinarskog dijaloga.

Takvim postupanjem, navode iz Ministarstva, oni ne pokazuju kolegijalnu solidarnost, već da ih samo interesuje državni novac i nereagovanjem na ovakvu presudu „pokazuju da očito odgovaraju i polažu račune nekome izvan naše zemlje”.

Ministarstvo je otvoreno ukazalo da se ovde radi o otvorenom progonu slobodnih medija i novinara. „Iz ovoga se jasno vidi da se iza čitave afere pomalja poznata forma 'blokader te tuži, blokader ti sudi'”, navedeno je u saopštenju. Tomanović se u nekim varijantama pominje kao mogući nosilac studentske liste.

Jedino se sinoć oglasilo najmlađe udruženje Asocijacija novinara Srbije (ANS), koje je najoštrije osudilo presudu sudije, zatraživši preispitivanje i ukidanje mere zabrane obavljanja delatnosti.

ANS je u saopštenju naveo da takva odluka predstavlja direktan napad na slobodu medija i opasan pokušaj zastrašivanja i disciplinovanja novinara. „Dodatno zabrinjava činjenica da je sudija Bezmarević Janjić javno podržala grupu tzv. 'blokadera', čime je grubo narušen princip nepristrasnosti i ozbiljno doveden u pitanje legitimitet presude”, dodaje se u saopštenju.

ANS navodi da novčana kazna, u kombinaciji sa zabranom rada, predstavlja opasnu poruku celokupnoj novinarskoj zajednici da se zbog obavljanja profesionalnih zadataka može biti izložen merama koje ugrožavaju i medijske slobode i ličnu egzistenciju. Udruženje je navelo da jasno i nedvosmisleno poručuje – ovakav udar na medije neće proći. „Zahtevamo hitno preispitivanje presude i ukidanje mere zabrane obavljanja delatnosti”, istaknuto je u saopštenju.

„Novosti” su takođe navele da se radi o čistoj političkoj presudu ostrašćenih blokadera, čemu u prilog govori činjenica da je sudija u ovom postupku 23. januara javno dala podršku studentima blokaderima. „Drugim rečima ona je javnost obavestila i svima stavila do znanja da podržava interese i ciljeve te grupe i njihovo javno delovanje, što opravdano izaziva sumnju u njenu nepristrasnost u konkretnom predmetu”, navedeno je. Međutim, iako bi ove okolnosti objektivno trebalo da izazovu sumnju u nepristrasnost sudije, zamenik predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Vesna Živković odbila je da izuzme sudiju Tatjanu Bezmarević Janjić iz slučaja.

Ova činjenica, kao i ovakva presuda, predstavljaju ozbiljan udarac pravnoj sigurnosti i nepovredivosti principa nepristrasnosti, a cilj presude je svakako da se uguši sloboda medija i da se „odseče jezik”, kako navode „Novosti”, onima koji su se drznuli da drugačije govore i misle! „Takođe, nesumnjivo je da se iza ove presude, ali i tužbe kriju i namere onih koji se nisu javno eksponirali u ovom postupku, a kojima smetaju pojedinci spremni da govore istinu bez obzira na pritiske, pretnje i ucene”, navodi se i dodaje da je ovakvom presudom sud potvrdio da više nije garant pravde, već da je postao akter jedne strane u društvenom sukobu, što je nedopustivo u jednom demokratskom društvu. 

Advokat Andrijane Nešić, Igor Isailović, podsetio je da je i ranije je ukazivao na jasnu pristrasnost sudije, tražeći njeno izuzeće, što je odbijeno. „Na vreme smo ukazivali da će presuda biti pristrasna i na štetu slobode javne reči. Sudija koja je potpuno pristrasna donela je nezapamćenu i neutemeljenu presudu i time praktično zgazila slobodu medija. Predsednica Prvog osnovnog suda je odbila zahtev za izuzeće i time se pridružila gaženju slobode medija, ali i vladavine prava. Oteto pravosuđe mora biti vraćeno narodu po svaku cenu – neka bude pravda, pa makar propao svet)”, poručio je Isailović, najavivši žalbu Višem sudu.

Usledile su brojne reakcije zvaničnika i javnih ličnosti. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić je naveo da blokaderi i dalje ne razumeju da im je propao pokušaj obojene revolucije. „Oteto pravosuđe u službi obojene revolucije i dalje ne razume da je ta revolucija propala”, rekao je Glišić za „Novosti” i naglasio da ovakav skandal do sada nije viđen u Srbiji. „Kad god pomislite da su dotakli dno, oni ga probiju i pomere granicu. Ovo je skandal kakav nije viđen u Srbiji i samo još jedan dokaz da im nije stran niti jedan vid nasilja i zastrašivanja. 

Iznošenje kritike nije kažnjivo

U presudi se mogu uočiti elementi koji zahtevaju pažljivu analizu u žalbenom postupku, smatra advokat Saša Rajković. „Nadam se da će sudovi u budućnosti nastojati da fokus ostane na primeni prava i zakonskih normi. Važno je podsetiti da, prema Krivičnom zakoniku, iznošenje kritike u okviru stručne, naučne ili novinarske delatnosti nije kažnjivo”, rekao je Rajković i istakao da je zabrinjavajuća okolnost da su informacije o osuđujućoj presudi objavljene u medijima sa sedištem u Luksemburgu gotovo istovremeno kada i sama presuda u sudnici.

„Ukoliko se utvrdi da su mediji zaista dobili sadržaj presude pre nego što su je primile stranke u postupku, onda je reč o ozbiljnom propustu koji zahteva detaljno ispitivanje. Posebno je važno utvrditi da li je bilo koji učesnik u postupku, pa i privatni tužilac, mogao da raspolaže sadržajem presude pre njenog formalnog objavljivanja i da li je tim putem informacija dospela u medije. Ukoliko bi se takva mogućnost potvrdila, to bi predstavljalo još veći problem i zahtevalo reakciju nadležnih organa. U takvim situacijama neophodno je da nadležni organi, uključujući i tužilaštvo, utvrde sve okolnosti i eventualnu odgovornost, jer očuvanje integriteta postupka i zaštita poverljivosti predstavljaju temelj pravičnog suđenja”, zaključio je Rajković.