Обавезна обука за војнике "у цивилу"

Сви младићи који од децембра буду упућени на служење цивилног војног рока мораће да прођу кроз обавезну обуку у пружању прве помоћи и гашењу пожара, као и да се упознају са системом осматрања и обавештавања. Већина "цивилних" регрута убудуће ће војни рок служити у невојним сегментима Министарства одбране, пре свега у центрима Управе за одбрану који се налазе у свим општинама Србије.
После одслуженог војног рока добиће резервни распоред у јединицама цивилне заштите, или организацијама намењеним заштити и спасавању које ће се формирати када се усвоје неопходни закони. Док ће се њихови вршњаци који су служили војни рок под оружјем одазивати у случају војних вежби или опасности по земљу, ови младићи ће морати да се одазову позиву на "мобилизацију" и у случају елементарних непогода као што су поплаве, земљотреси или велики пожари.

Прва обука, за сада само одабраних група "војника у цивилу", завршава се 15. новембра, а како то изгледа у пракси могли су се уверити и новинари на обуци у Зрењанину.

У Центру за осматрање и обавештавање начелник Управе за одбрану Милан Попадић упознао је војнике са организацијом овог сегмента Министарства одбране, док их је виши медицински техничар Мирослав Копривица, из Црвеног крста Зрењанин, у Ватрогасном дому обучавао у кардиопулмоналној реанимацији.

– Данас сваки други младић изабере цивилно служење војног рока. Појавила се потреба за изналажењем места за њих у невојном делу система одбране, који је од изузетног значаја кад је реч о санирању последица мирнодопских изазова као што су поплаве или друге непогоде, велике несреће и слично. Схватајући потребе друштва да одговори на такве догађаје, с једне, и поштујући њихов избор да не служе под оружјем, с друге стране, Министарство одбране је одлучило да уведе обавезну обуку за ову категорију војника. Обука се тренутно спроводи у 25 општина, траје 14 радних дана, односно 84 наставна часа. Тежиште обуке је практичан рад а по њеном завршетку сваки војник добија оцену оспособљености – каже Милан Попадић, начелник Управе за одбрану Министарства одбране.

Он је истакао да ће, по законима о одбрани и војсци, Министарство одбране и Војска Србије добити и значајну улогу у санирању последица мирнодопских ризика.

– Војска се више неће користити само као пука физичка снага за, на пример, пуњење џакова песком за изградњу насипа приликом поплава. Министарство одбране, посебно невојни део концентрисан у Управи за одбрану, друштву може да пружи много више. Морају се оспособити, данас неоправдано запостављене, јединице цивилне заштите које ће се, у активном и резервном саставу, попуњавати војницима који су изабрали цивилно служење војног рока – објашњава начелник Попадић.

Он је истакао значај обједињавања свих расположивих снага које постоје због заштите становништва. Оне су данас подељене између министарстава одбране, унутрашњих послова, па чак и екологије, при коме се налазе екипе за интервенције у случају хемијских акцидената. Нова организација ових служби мораће да се регулише посебним законом, а да је то неопходно говори и искуство из Зрењанина када је обука из противпожарне заштите војника на цивилном служењу одложена због неспоразума између Министарства одбране и МУП-а Србије.