Obavezna obuka za vojnike "u civilu"

Svi mladići koji od decembra budu upućeni na služenje civilnog vojnog roka moraće da prođu kroz obaveznu obuku u pružanju prve pomoći i gašenju požara, kao i da se upoznaju sa sistemom osmatranja i obaveštavanja. Većina "civilnih" regruta ubuduće će vojni rok služiti u nevojnim segmentima Ministarstva odbrane, pre svega u centrima Uprave za odbranu koji se nalaze u svim opštinama Srbije.
Posle odsluženog vojnog roka dobiće rezervni raspored u jedinicama civilne zaštite, ili organizacijama namenjenim zaštiti i spasavanju koje će se formirati kada se usvoje neophodni zakoni. Dok će se njihovi vršnjaci koji su služili vojni rok pod oružjem odazivati u slučaju vojnih vežbi ili opasnosti po zemlju, ovi mladići će morati da se odazovu pozivu na "mobilizaciju" i u slučaju elementarnih nepogoda kao što su poplave, zemljotresi ili veliki požari.

Prva obuka, za sada samo odabranih grupa "vojnika u civilu", završava se 15. novembra, a kako to izgleda u praksi mogli su se uveriti i novinari na obuci u Zrenjaninu.

U Centru za osmatranje i obaveštavanje načelnik Uprave za odbranu Milan Popadić upoznao je vojnike sa organizacijom ovog segmenta Ministarstva odbrane, dok ih je viši medicinski tehničar Miroslav Koprivica, iz Crvenog krsta Zrenjanin, u Vatrogasnom domu obučavao u kardiopulmonalnoj reanimaciji.

– Danas svaki drugi mladić izabere civilno služenje vojnog roka. Pojavila se potreba za iznalaženjem mesta za njih u nevojnom delu sistema odbrane, koji je od izuzetnog značaja kad je reč o saniranju posledica mirnodopskih izazova kao što su poplave ili druge nepogode, velike nesreće i slično. Shvatajući potrebe društva da odgovori na takve događaje, s jedne, i poštujući njihov izbor da ne služe pod oružjem, s druge strane, Ministarstvo odbrane je odlučilo da uvede obaveznu obuku za ovu kategoriju vojnika. Obuka se trenutno sprovodi u 25 opština, traje 14 radnih dana, odnosno 84 nastavna časa. Težište obuke je praktičan rad a po njenom završetku svaki vojnik dobija ocenu osposobljenosti – kaže Milan Popadić, načelnik Uprave za odbranu Ministarstva odbrane.

On je istakao da će, po zakonima o odbrani i vojsci, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dobiti i značajnu ulogu u saniranju posledica mirnodopskih rizika.

– Vojska se više neće koristiti samo kao puka fizička snaga za, na primer, punjenje džakova peskom za izgradnju nasipa prilikom poplava. Ministarstvo odbrane, posebno nevojni deo koncentrisan u Upravi za odbranu, društvu može da pruži mnogo više. Moraju se osposobiti, danas neopravdano zapostavljene, jedinice civilne zaštite koje će se, u aktivnom i rezervnom sastavu, popunjavati vojnicima koji su izabrali civilno služenje vojnog roka – objašnjava načelnik Popadić.

On je istakao značaj objedinjavanja svih raspoloživih snaga koje postoje zbog zaštite stanovništva. One su danas podeljene između ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova, pa čak i ekologije, pri kome se nalaze ekipe za intervencije u slučaju hemijskih akcidenata. Nova organizacija ovih službi moraće da se reguliše posebnim zakonom, a da je to neophodno govori i iskustvo iz Zrenjanina kada je obuka iz protivpožarne zaštite vojnika na civilnom služenju odložena zbog nesporazuma između Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije.