Гаспром мора да пожури с Банатским Двором

После договора Русије и Украјине о нормализацији испоруке гаса, у Србију би у наредна три до четири дана требало да почну да стижу довољне количине овог енергента – од око 10 милиона кубика дневно што ће после десетодневних рестрикција коначно поправити ситуацију у снабдевању и када је реч о приоритетним потрошачима, али и привреди која је претрпела велике губитке, потврдио је јуче за „Политику” Петар Шкундрић, министар енергетике.

Уговором с Мађарима до 24. јануара у нашу земљу ће стизати око пет милиона кубика, што је половина српских потреба, а разлика ће се покривати мазутом и лож-уљем, појаснио је Шкундрић.

Проблеми око снабдевања руским гасом од кога зависи највећи део Европе отворили су поново и на самиту у Москви, коме је присуствовала и српска делегација, питање почетка градње гасовода Јужни ток и завршетка Северног тока. Све земље су се сложиле да је неопходно кренути што пре с градњом алтернативних праваца гасовода. Белорусија је у техничком смислу понудила реконструкцију свог гасовода чиме би се повећала пропусна моћ цеви и тиме у случају неспоразума с Украјином, гас неометано транспортовао у Европу, каже Шкундрић.

Што се Србије тиче, наглашава он, ова ситуација је још једном потврдила да је неопходан хитан завршетак јединог подземног складишта гаса – Банатски Двор. На питање шта Србија може да уради како би убрзала целу ствар, с обзиром на то да је уговором потписаним с Гаспромом, руска страна себи оставила годину дана да размисли хоће ли или не улагати у Банатски Двор, а да при том Србија за то време не може да ангажује никог другог, иако има много заинтересованих, министар каже да ће се убрзати разговори с Гаспромом, јер Србија не сме да дочека још једну зиму без својих резерви гаса.

У том смислу ће се већ ове недеље на Националном савету за инфраструктуру разматрати питање убрзаног завршетак подземног складишта Банатски Двор, најављује министар, додајући да је циљ да се до наредне грејне сезоне дневно упумпава око пет милиона кубика гаса, што је пет пута више него сада, чиме би се у складишту створиле резерве од око 130 милиона кубика, што је довољно да, у случају несташице гаса, Србија покрије своје потребе за 20 до 25 дана.

У овом часу из техничких разлога није могуће планирати утискивање већих количина, али како би се Двор напунио с максималних 800 милиона кубика, Гаспром ће морати да пожури с одлуком о улагању у складиште. Током самита у Москви , Белорусија, Словачка и још неке земље су, каже министар, понудиле помоћ Србији за завршетак овог великог посла.

Министар Шкундрић јуче није могао да прецизира колико је које од великих и средњих предузећа у Србији претрпело штету због мањка гаса, напомињући да се ти подаци сакупљају. Цифре морају бити прецизне и због евентуалног покретања међународног спора за надокнаду штете, каже он.

У Унији послодаваца Србије истичу да се само за осам радних дана, закључно с петком, процењује да су губици српских фирми изазвани несташицом гаса нарасли на око 3,8 милијарди динара.

Процењује се да су дневни губици по компанији око 49.000 евра. Има, међутим, кажу у Унији, оних фирми које дневно губе и од 100.000 до 150.000 евра.

Додатни проблем је што већина ових фирми има уговорене послове за извоз који би до почетка фебруара требало да се реализују, а који ће по свој прилици каснити, што доводи у питање њихов поновни ангажман од стране инопартнера.

Зато у Унији апелују на надлежне да се гас, чим наредних дана крене редовна испорука из Русије, најпре испоручи овим приоритетима, односно извозним фирмама које и у највећој мери пуне буџет кроз ПДВ. Таквих фирми је, кажу, око 30 у Србији.

Примера ради, потврђују у Унији послодаваца, Накси група која има више својих фабрика бележи дневне губитке и до 150.000 евра, док Желвоз, једна од највећих фирми за поправку вагона, која има велике уговорене послове за иностранство, дневно губи око 58.000 евра. Топла ваљаоница Сартида због недостатка гаса умањила је своју производњу за 30 до 50 одсто због чега бележи губитке од око 100.000 евра дневно. Да је посао морао у потпуности да се прекине губици би били и до 300.000 евра.

Поједине фирме, кажу у Унији, попут Хемофарма или Дијаманта су се довијале на све могуће начине да не би прекинуле производњу, па је ова фармацеутска кућа позајмљивала плин од околних плинара, а уљара је захваљујући томе што је сачувала и стару технологију користила остатке сунцокрета за ложење.

Држава је приликом закључивања енергетског споразума с Русијом морала да направи себи неку врсту заштите за овакве ванредне ситуације, по узору на Хрватску која је приликом продаје ИНЕ обавезала мађарски МОЛ да за случај несташица гаса, Хрватску снабдева довољним количинама овим енергентом. Захваљујући томе Хрватска је много лакше пребродила ову гасну кризу.

Дакле, ако је НИС већ продат Русима, требало је обавезати их да обезбеде довољне количине гаса Србији у оваквим ванредним околностима, или их бар обавезати да надокнаде штету.

-----------------------------------------------------------

Губици привреде за два складишта гаса

Новцем који је српска привреда изгубила за ових десет дана, јер је производња због несташице гаса морала да се смањи или потпуно буде обустављена, могла су да се саграде најмање два подземна складишта гаса, капацитета какав је Банатски Двор, категорични су у Унији послодаваца Србије.