Gasprom mora da požuri s Banatskim Dvorom

Posle dogovora Rusije i Ukrajine o normalizaciji isporuke gasa, u Srbiju bi u naredna tri do četiri dana trebalo da počnu da stižu dovoljne količine ovog energenta – od oko 10 miliona kubika dnevno što će posle desetodnevnih restrikcija konačno popraviti situaciju u snabdevanju i kada je reč o prioritetnim potrošačima, ali i privredi koja je pretrpela velike gubitke, potvrdio je juče za „Politiku” Petar Škundrić, ministar energetike.

Ugovorom s Mađarima do 24. januara u našu zemlju će stizati oko pet miliona kubika, što je polovina srpskih potreba, a razlika će se pokrivati mazutom i lož-uljem, pojasnio je Škundrić.

Problemi oko snabdevanja ruskim gasom od koga zavisi najveći deo Evrope otvorili su ponovo i na samitu u Moskvi, kome je prisustvovala i srpska delegacija, pitanje početka gradnje gasovoda Južni tok i završetka Severnog toka. Sve zemlje su se složile da je neophodno krenuti što pre s gradnjom alternativnih pravaca gasovoda. Belorusija je u tehničkom smislu ponudila rekonstrukciju svog gasovoda čime bi se povećala propusna moć cevi i time u slučaju nesporazuma s Ukrajinom, gas neometano transportovao u Evropu, kaže Škundrić.

Što se Srbije tiče, naglašava on, ova situacija je još jednom potvrdila da je neophodan hitan završetak jedinog podzemnog skladišta gasa – Banatski Dvor. Na pitanje šta Srbija može da uradi kako bi ubrzala celu stvar, s obzirom na to da je ugovorom potpisanim s Gaspromom, ruska strana sebi ostavila godinu dana da razmisli hoće li ili ne ulagati u Banatski Dvor, a da pri tom Srbija za to vreme ne može da angažuje nikog drugog, iako ima mnogo zainteresovanih, ministar kaže da će se ubrzati razgovori s Gaspromom, jer Srbija ne sme da dočeka još jednu zimu bez svojih rezervi gasa.

U tom smislu će se već ove nedelje na Nacionalnom savetu za infrastrukturu razmatrati pitanje ubrzanog završetak podzemnog skladišta Banatski Dvor, najavljuje ministar, dodajući da je cilj da se do naredne grejne sezone dnevno upumpava oko pet miliona kubika gasa, što je pet puta više nego sada, čime bi se u skladištu stvorile rezerve od oko 130 miliona kubika, što je dovoljno da, u slučaju nestašice gasa, Srbija pokrije svoje potrebe za 20 do 25 dana.

U ovom času iz tehničkih razloga nije moguće planirati utiskivanje većih količina, ali kako bi se Dvor napunio s maksimalnih 800 miliona kubika, Gasprom će morati da požuri s odlukom o ulaganju u skladište. Tokom samita u Moskvi , Belorusija, Slovačka i još neke zemlje su, kaže ministar, ponudile pomoć Srbiji za završetak ovog velikog posla.

Ministar Škundrić juče nije mogao da precizira koliko je koje od velikih i srednjih preduzeća u Srbiji pretrpelo štetu zbog manjka gasa, napominjući da se ti podaci sakupljaju. Cifre moraju biti precizne i zbog eventualnog pokretanja međunarodnog spora za nadoknadu štete, kaže on.

U Uniji poslodavaca Srbije ističu da se samo za osam radnih dana, zaključno s petkom, procenjuje da su gubici srpskih firmi izazvani nestašicom gasa narasli na oko 3,8 milijardi dinara.

Procenjuje se da su dnevni gubici po kompaniji oko 49.000 evra. Ima, međutim, kažu u Uniji, onih firmi koje dnevno gube i od 100.000 do 150.000 evra.

Dodatni problem je što većina ovih firmi ima ugovorene poslove za izvoz koji bi do početka februara trebalo da se realizuju, a koji će po svoj prilici kasniti, što dovodi u pitanje njihov ponovni angažman od strane inopartnera.

Zato u Uniji apeluju na nadležne da se gas, čim narednih dana krene redovna isporuka iz Rusije, najpre isporuči ovim prioritetima, odnosno izvoznim firmama koje i u najvećoj meri pune budžet kroz PDV. Takvih firmi je, kažu, oko 30 u Srbiji.

Primera radi, potvrđuju u Uniji poslodavaca, Naksi grupa koja ima više svojih fabrika beleži dnevne gubitke i do 150.000 evra, dok Želvoz, jedna od najvećih firmi za popravku vagona, koja ima velike ugovorene poslove za inostranstvo, dnevno gubi oko 58.000 evra. Topla valjaonica Sartida zbog nedostatka gasa umanjila je svoju proizvodnju za 30 do 50 odsto zbog čega beleži gubitke od oko 100.000 evra dnevno. Da je posao morao u potpunosti da se prekine gubici bi bili i do 300.000 evra.

Pojedine firme, kažu u Uniji, poput Hemofarma ili Dijamanta su se dovijale na sve moguće načine da ne bi prekinule proizvodnju, pa je ova farmaceutska kuća pozajmljivala plin od okolnih plinara, a uljara je zahvaljujući tome što je sačuvala i staru tehnologiju koristila ostatke suncokreta za loženje.

Država je prilikom zaključivanja energetskog sporazuma s Rusijom morala da napravi sebi neku vrstu zaštite za ovakve vanredne situacije, po uzoru na Hrvatsku koja je prilikom prodaje INE obavezala mađarski MOL da za slučaj nestašica gasa, Hrvatsku snabdeva dovoljnim količinama ovim energentom. Zahvaljujući tome Hrvatska je mnogo lakše prebrodila ovu gasnu krizu.

Dakle, ako je NIS već prodat Rusima, trebalo je obavezati ih da obezbede dovoljne količine gasa Srbiji u ovakvim vanrednim okolnostima, ili ih bar obavezati da nadoknade štetu.

-----------------------------------------------------------

Gubici privrede za dva skladišta gasa

Novcem koji je srpska privreda izgubila za ovih deset dana, jer je proizvodnja zbog nestašice gasa morala da se smanji ili potpuno bude obustavljena, mogla su da se sagrade najmanje dva podzemna skladišta gasa, kapaciteta kakav je Banatski Dvor, kategorični su u Uniji poslodavaca Srbije.