Рекордна вера у Обаму

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. јануара – „Овакве гужве није било ни у време највећих распродаја”, вајка се становник Вашингтона док чека воз подземне железнице. Отежу се, наиме, редови за превоз, пред касама самоуслуга, за место у ресторану, за биоскопске улазнице, пред семафорима…

Гужве су осетно повећане због тога што се у престоницу сливају масе гостију који желе да присуствују прексутрашњој промени на врху извршне власти – преласку председничке функције са Џорџа Буша на Барака Обаму. Интересовање за тај чин је веће него икад у новијој историји, не само због чињенице да кормило Беле куће први пут преузима црнац, него и због нараслих очекивања да се живот нације „врати на нормалан колосек”, да долазећи председник поправи и унутрашње и односе са светом.

Вера у Обаму је рекордна, толико велика да местимично изгледа и претерана у везивању судбине за једног човека – произлази из управо објављених истраживања јавног мњења. Чак је 79 одсто учесника у анкети „Њујорк тајмса” и телевизије Си-Би-Ес изјавило да са оптимизмом гледа на четири предстојеће године Обаминог мандата, што је највећи степен поверења исказан једном овдашњем наступајућем председнику у последње 32 године. Истовремено, пак, већина испитаника је рекла да не очекује битан напредак у наредна 24 месеца ка остваривању кључних Обаминих обећања, да ће се – опоравити економија, реформисати здравствени систем и завршити рат у Ираку.

Из парадокса да се више верује у лидера него у његов стартни учинак, проистиче утисак да су Американци постали свеснији дубине проблема у које су запали. Мисле да су изабрали одговарајућег вођу, али да му је претходник оставио бреме за чије ће олакшавање бити потребно подуже време.

Верују (61 проценат) да ће на крају његовог четворогодишњег мандата ствари стајати боље него сада. А три четвртине анкетираних сматра, на пример, да ће 2012. и економија бити јача и да ће се повећати запосленост…

Подршка Обами је у драстичној супротности са оценама његовом претходнику. Џорџ Буш, наводи се, одлази с чела државе као рекордно непопуларан председник (свега 22 одсто подршке) добрим делом зато што 80 одсто Американаца сматра да им је сада горе него кад су га реизабрали пре четири године.

(/slika2)Такво мњење наговештава и повољности и неугодности за Обаму. Лако му је, наиме, да повећа наде, а биће му тешко да смањи нагомилане, наслеђене, невоље.

Важно је да оствари обећања – поручује 70 одсто испитаника у анкети Галупа и листа „Ју-Ес-Еј тудеј”. Пре свега – да се обистини смањење дажбина за оне који зарађују мање од 200.000 долара годишње, и да „стимулативним пакетом” (од бар 850 милијарди долара) повећа улагања за поправку мостова, путева и школа, чиме би се и повећао број радних места.

У том истраживању, 70 и више одсто верује да ће Обама – успешно предводити извршну власт, сузбити скандале у администрацији, одредити одговарајући приступ међународним кризама, бити опрезнији у коришћењу оружане силе…

У оба истраживања – подршка Обами премашује ону коју је добио на изборима (53 одсто), што значи да га као подесног лидера доживљава и један број људи који су гласали за његовог супарника, републиканског ветерана Џона Мекејна. Престројавању је донекле допринело и Обамино формирање „владе ривала”, где је функције расподелио не само својим присталицама него и конкурентима унутар Демократске партије и појединим републиканским кадровима. Тако скројен састав кабинета добио је знатно веће похвале него критике.

Истраживачи подсећају – да се лидери махом знатно боље дочекују него што се испраћају. Наде су, по правилу, веће од могућности да се остваре. Ново је то што, у овим тренуцима, више нису мање од продужених – стрепњи.

М. Пантелић