Rekordna vera u Obamu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. januara – „Ovakve gužve nije bilo ni u vreme najvećih rasprodaja”, vajka se stanovnik Vašingtona dok čeka voz podzemne železnice. Otežu se, naime, redovi za prevoz, pred kasama samousluga, za mesto u restoranu, za bioskopske ulaznice, pred semaforima…

Gužve su osetno povećane zbog toga što se u prestonicu slivaju mase gostiju koji žele da prisustvuju preksutrašnjoj promeni na vrhu izvršne vlasti – prelasku predsedničke funkcije sa Džordža Buša na Baraka Obamu. Interesovanje za taj čin je veće nego ikad u novijoj istoriji, ne samo zbog činjenice da kormilo Bele kuće prvi put preuzima crnac, nego i zbog naraslih očekivanja da se život nacije „vrati na normalan kolosek”, da dolazeći predsednik popravi i unutrašnje i odnose sa svetom.

Vera u Obamu je rekordna, toliko velika da mestimično izgleda i preterana u vezivanju sudbine za jednog čoveka – proizlazi iz upravo objavljenih istraživanja javnog mnjenja. Čak je 79 odsto učesnika u anketi „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es izjavilo da sa optimizmom gleda na četiri predstojeće godine Obaminog mandata, što je najveći stepen poverenja iskazan jednom ovdašnjem nastupajućem predsedniku u poslednje 32 godine. Istovremeno, pak, većina ispitanika je rekla da ne očekuje bitan napredak u naredna 24 meseca ka ostvarivanju ključnih Obaminih obećanja, da će se – oporaviti ekonomija, reformisati zdravstveni sistem i završiti rat u Iraku.

Iz paradoksa da se više veruje u lidera nego u njegov startni učinak, proističe utisak da su Amerikanci postali svesniji dubine problema u koje su zapali. Misle da su izabrali odgovarajućeg vođu, ali da mu je prethodnik ostavio breme za čije će olakšavanje biti potrebno poduže vreme.

Veruju (61 procenat) da će na kraju njegovog četvorogodišnjeg mandata stvari stajati bolje nego sada. A tri četvrtine anketiranih smatra, na primer, da će 2012. i ekonomija biti jača i da će se povećati zaposlenost…

Podrška Obami je u drastičnoj suprotnosti sa ocenama njegovom prethodniku. Džordž Buš, navodi se, odlazi s čela države kao rekordno nepopularan predsednik (svega 22 odsto podrške) dobrim delom zato što 80 odsto Amerikanaca smatra da im je sada gore nego kad su ga reizabrali pre četiri godine.

(/slika2)Takvo mnjenje nagoveštava i povoljnosti i neugodnosti za Obamu. Lako mu je, naime, da poveća nade, a biće mu teško da smanji nagomilane, nasleđene, nevolje.

Važno je da ostvari obećanja – poručuje 70 odsto ispitanika u anketi Galupa i lista „Ju-Es-Ej tudej”. Pre svega – da se obistini smanjenje dažbina za one koji zarađuju manje od 200.000 dolara godišnje, i da „stimulativnim paketom” (od bar 850 milijardi dolara) poveća ulaganja za popravku mostova, puteva i škola, čime bi se i povećao broj radnih mesta.

U tom istraživanju, 70 i više odsto veruje da će Obama – uspešno predvoditi izvršnu vlast, suzbiti skandale u administraciji, odrediti odgovarajući pristup međunarodnim krizama, biti oprezniji u korišćenju oružane sile…

U oba istraživanja – podrška Obami premašuje onu koju je dobio na izborima (53 odsto), što znači da ga kao podesnog lidera doživljava i jedan broj ljudi koji su glasali za njegovog suparnika, republikanskog veterana Džona Mekejna. Prestrojavanju je donekle doprinelo i Obamino formiranje „vlade rivala”, gde je funkcije raspodelio ne samo svojim pristalicama nego i konkurentima unutar Demokratske partije i pojedinim republikanskim kadrovima. Tako skrojen sastav kabineta dobio je znatno veće pohvale nego kritike.

Istraživači podsećaju – da se lideri mahom znatno bolje dočekuju nego što se ispraćaju. Nade su, po pravilu, veće od mogućnosti da se ostvare. Novo je to što, u ovim trenucima, više nisu manje od produženih – strepnji.

M. Pantelić