Изазови ратне сарадње

Књига историчара Милана В. Терзића „Изазови ратне сарадње, Југословенско ратиште, партизански покрет и мисије западних савезника 1943–1945”, у издању „Службеног гласника”, представљена је у београдској кафе-књижари-галерији „Гласник”, а поред аутора, говорили су Мира Радојевић, историчарка, универзитетска професорка и академик, и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.

Према речима Гордане Милосављевић Стојановић, Милан Терзић на основу темељних архивских истраживања, на документован начин, осветљава „реалност на крају рата с обзиром на спољнополитичке интересе, унутрашње факторе и њихово (не)разумевање општих околности које су решавале судбину југословенског питања. Реч је о интересној логици великих сила у свој њеној огољености у међународним војним и политичким односима”. Указујући на претходну књигу Милана В. Терзића „Борба за информације: радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944”, такође у издању „Службеног гласника” она је запазила да је и ова нова књига настала на богатој документарној основи, коју је аутор сакупио и хронолошки представио читаоцу.

– Књига пружа увид у токове и преокрете савезничке подршке, која се мењала током Другог светског рата утичући на политичку и војну ситуацију у Југославији. Милан В. Терзић је овим делом, које се надовезује на претходно дело „Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михајловића 1941–1944”, заокружио, истражио и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије, а која се односи на југословенско-британске односе, савезничке мисије, преговоре... Расветљавање догађаја кроз аутентичне документе омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања употпуњава се југословенски ратни мозаик – нагласила је Гордана Милосављевић Стојановић.

Мира Радојевић, историчарка, универзитетска професорка и академик, подсетила је на четири деценије дугу сарадњу и пријатељство са Миланом Терзићем, који је по њеним речима, један од наших најбољих познавалаца Другог светског рата, покрета отпора и Југословенске краљевске владе у емиграцији, као и дипломатских односа које су Јосип Броз Тито и Дража Михаиловић успостављали са великим силама и савезницима, а на основу којих је Броз на крају рата добио међународно признање. Она је, такође, запазила да се бављење овим историјским периодом никада не завршава и да Терзић на основу истражене грађе има још неколико књига у плану, иако је његовом раду у новије време учињена неправда због предрасуда да је левичарски историчар.

Милан В. Терзић нагласио је да је о оваквим темама важно разматрање „хладне главе”, без погубних теорија завере које замагљују виђење чињеница, а такође је приметио и то да историчар не сме да буде ни у чијој „употреби” и да овакве књиге бране истражена документа. Аутор је говорио о томе да је традиционално приоритетан британски интерес био фокусиран на источни Медитеран, али да су Британци, са развојем ситуације, почели да сагледавају и стање на Балкану и простор Југославије, који је добијао на значају због субверзија у залеђу немачких снага, што је представљено ставом: „Традиционално, Велика Британија постала је свесна Балкана тек у односу према другим силама” и у складу са тим налазила је начине да дође до информација у залеђу савезничких фронтова.