Лист Данас слави ућуткивање новинара

Најновијем издање листа Данас најбоље осликава суштину медијске сцене коју тај лист већ годинама гради. Зденко Томановић, адвокат чија је приватна тужба довела до једне од најконтроверзнијих пресуда у последњој деценији, проглашен је „личношћу дана“. Док је јавност још увек огорчена чињеницом да је уредници „Новости“ Андријани Нешић одузето право на рад и изречена новчана казна од 450.000 динара, Данас је решио да човека који стоји иза тог удара на медијске слободе представи као хероја, борца за „правду“, па чак и симбол борбе „против зла“.

Судија Татјана Безмаревић Јањић из Првог основног суда у Београду, чији су јавни наступи на тајкунским телевизијама одавно оставили сумњу у њену непристрасност, донела је пресуду каква се у демократским друштвима ретко виђа – пресуду која новинару фактички одузима могућност да се бави својим послом.

Упркос свим овим чињеницама, Данас је текст о овом случају представио као причу о победнику, осветнику и „заштитнику истине“.  Док се једна жена бори са последицама неправедне пресуде, док се у српском правосуђу гаси један од најосновнијих стубова слободе – право на различито мишљење – Данас одлучује да Томановића уздигне до симболичких висина, као да није реч о човеку који је активирао механизам санкција над медијским радником, већ о некаквом витезу који стоји насупрот мраку.

Таква нарација само је још један показатељ дугогодишње праксе овог листа да селективно бира „жртве“ и „злочинце“, зависно од тога ко припада идеолошки пожељном кругу. Уредница „Новости“ приказана је као негативна фигура само зато што јој ставови нису били у складу са групацијама које Данас упорно велича. Судија која је пресуду донела није доведена у питање, иако је реч о особи која је јавно показивала блискост са медијском и политичком групом која сада слави Томановића. А сам Томановић, уместо да се у медијима анализира као учесник процеса који је изазвао жестоку осуду новинарских удружења и правника, представљен је као морални стуб времена.

Управо то најбоље открива природу овог медијског спектакла, оно што је за један део јавности напад на слободу медија и неприхватљив вид притиска, за Данас је постало повод за хвалоспеве. Наслов „Против зла“ није само несрећан избор речи, већ сведочанство идеолошког оквира у коме је свако ко се супротстави медијској машинерији овог листа аутоматски проглашен за „опасност“, док се сваки удар на неистомишљенике дочекује као победа „светлости“.

У стварности, међутим, овај случај није прича о борби против зла, већ о томе како се зло нормализује. О томе како се медијско линчовање претвара у моралну лекцију, пресуда којом се кажњава слобода говора претвара у чин „правде“, и како се један читав систем вредности урушава под утицајем идеолошких интереса и медијских спектакала.

Андријани Нешић није пресуђено зато што је угрозила нечију безбедност или достојанство, већ зато што је рекла оно што није смела да каже. Управо зато је овај случај толико узнемирио јавност и зато ова пресуда превазилази оквир једног спора. И управо зато покушај Данаса да од Томановића направи хероја делује као провокација не само према новинарској заједници, већ и према здравом разуму.

Свака пресуда која новинару одузима право на рад оставља дубљи траг од једне судске одлуке. Она шаље сигнал о томе ко сме, а ко не сме да говори. И зато овај случај није само приватни спор. Ово је прича о границама слободе које се бришу пред нашим очима, и о медијима који те границе радо померају кад год то одговара њиховој идеолошкој шеми.

А ако је ово заиста борба „против зла“, онда се мора поставити питање - ко је у овој причи истинска жртва, а ко режисер мрака?