List Danas slavi ućutkivanje novinara

Najnovijem izdanje lista Danas najbolje oslikava suštinu medijske scene koju taj list već godinama gradi. Zdenko Tomanović, advokat čija je privatna tužba dovela do jedne od najkontroverznijih presuda u poslednjoj deceniji, proglašen je „ličnošću dana“. Dok je javnost još uvek ogorčena činjenicom da je urednici „Novosti“ Andrijani Nešić oduzeto pravo na rad i izrečena novčana kazna od 450.000 dinara, Danas je rešio da čoveka koji stoji iza tog udara na medijske slobode predstavi kao heroja, borca za „pravdu“, pa čak i simbol borbe „protiv zla“.

Sudija Tatjana Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu, čiji su javni nastupi na tajkunskim televizijama odavno ostavili sumnju u njenu nepristrasnost, donela je presudu kakva se u demokratskim društvima retko viđa – presudu koja novinaru faktički oduzima mogućnost da se bavi svojim poslom.

Uprkos svim ovim činjenicama, Danas je tekst o ovom slučaju predstavio kao priču o pobedniku, osvetniku i „zaštitniku istine“.  Dok se jedna žena bori sa posledicama nepravedne presude, dok se u srpskom pravosuđu gasi jedan od najosnovnijih stubova slobode – pravo na različito mišljenje – Danas odlučuje da Tomanovića uzdigne do simboličkih visina, kao da nije reč o čoveku koji je aktivirao mehanizam sankcija nad medijskim radnikom, već o nekakvom vitezu koji stoji nasuprot mraku.

Takva naracija samo je još jedan pokazatelj dugogodišnje prakse ovog lista da selektivno bira „žrtve“ i „zločince“, zavisno od toga ko pripada ideološki poželjnom krugu. Urednica „Novosti“ prikazana je kao negativna figura samo zato što joj stavovi nisu bili u skladu sa grupacijama koje Danas uporno veliča. Sudija koja je presudu donela nije dovedena u pitanje, iako je reč o osobi koja je javno pokazivala bliskost sa medijskom i političkom grupom koja sada slavi Tomanovića. A sam Tomanović, umesto da se u medijima analizira kao učesnik procesa koji je izazvao žestoku osudu novinarskih udruženja i pravnika, predstavljen je kao moralni stub vremena.

Upravo to najbolje otkriva prirodu ovog medijskog spektakla, ono što je za jedan deo javnosti napad na slobodu medija i neprihvatljiv vid pritiska, za Danas je postalo povod za hvalospeve. Naslov „Protiv zla“ nije samo nesrećan izbor reči, već svedočanstvo ideološkog okvira u kome je svako ko se suprotstavi medijskoj mašineriji ovog lista automatski proglašen za „opasnost“, dok se svaki udar na neistomišljenike dočekuje kao pobeda „svetlosti“.

U stvarnosti, međutim, ovaj slučaj nije priča o borbi protiv zla, već o tome kako se zlo normalizuje. O tome kako se medijsko linčovanje pretvara u moralnu lekciju, presuda kojom se kažnjava sloboda govora pretvara u čin „pravde“, i kako se jedan čitav sistem vrednosti urušava pod uticajem ideoloških interesa i medijskih spektakala.

Andrijani Nešić nije presuđeno zato što je ugrozila nečiju bezbednost ili dostojanstvo, već zato što je rekla ono što nije smela da kaže. Upravo zato je ovaj slučaj toliko uznemirio javnost i zato ova presuda prevazilazi okvir jednog spora. I upravo zato pokušaj Danasa da od Tomanovića napravi heroja deluje kao provokacija ne samo prema novinarskoj zajednici, već i prema zdravom razumu.

Svaka presuda koja novinaru oduzima pravo na rad ostavlja dublji trag od jedne sudske odluke. Ona šalje signal o tome ko sme, a ko ne sme da govori. I zato ovaj slučaj nije samo privatni spor. Ovo je priča o granicama slobode koje se brišu pred našim očima, i o medijima koji te granice rado pomeraju kad god to odgovara njihovoj ideološkoj šemi.

A ako je ovo zaista borba „protiv zla“, onda se mora postaviti pitanje - ko je u ovoj priči istinska žrtva, a ko režiser mraka?