Нови проблеми са афлатоксином у региону

Ризик од микотоксина остаје стварна претња за произвођаче млека и меса у Европи и ове сезоне, а почетне анализе кукуруза указују на умерен до висок ниво ризика од микотоксина, наводи се у најави овогодишњег извештаја о стању усева компаније „Аlltech”. Према незваничним информацијама, анализа 400 европских узорака хране потврђује умерен до висок ризик од микотоксина у кукурузу, пшеници, јечму и крмном биљу, са широко распрострањеном контаминацијом афлатоксином Б1 (посебно у кукурузу), што представља значајну претњу по здравље стоке.

Прелиминарни подаци, које су већ објавили неки специјализовани регионални медији, показују да је 45 одсто узорака кукуруза било је позитивно на афлатоксин Б1 са просечном концентрацијом која превазилази европске стандарде о безбедности хране. Како је наведено, убедљиво највиши ниво афлатоксина пронађен је у узорку из Румуније, а све укупно оваква ситуација оцењена је као претња за европско млекарство, а стручњаци показују забринутост за европске усеве због климатских промена које утичу на раст плесни (Аспергиллус флавус), али и на ланац исхране.

Када је реч о Србији, примена знатно ниже европске границе за дозвољени ниво афлатоксина у млеку – 0,05 микрограма по килограму, недавно је померена за 1. децембар 2026. године.

До тада остаје на снази садашњи стандард од 0,25 микрограма, који је код нас у примени већ тачно десет година и који је блажи у односу на критеријуме у ЕУ. 

Држава је у више наврата најављивала постепено усклађивање са европским стандардима, али произвођачи упозоравају да би нагло смањење дозвољене границе могло да угрози велики број фарми. Проблем посебно настаје у годинама са сушом и високим температурама, када је већи ризик од контаминације сточне хране. Нови рок треба да омогући стабилније прилагођавање сектора и увођење пракси које смањују ризик од појаве афлатоксина у ланцу исхране.

Овај проблем већ дуго је присутан, а с њим се, како објашњавају стручњаци, боре и друге државе, посебно из држава региона. Афлатоксин је једноставно присутан, јер је наш регион такав да је све топлији и сувљи, а све то одговара гљиви аспергилус чији је продукт афлатоксин. Тако из Хрватске, БиХ, Србије, Румуније, Бугарске и Мађарске, већ дуго не може да се извози кукуруз без доказа о тестирању на садржај афлатоксина.

Велики број севернијих држава ЕУ, међутим, нема проблем са остацима афлатоксина, јер њихова клима не погодује њиховом развоју код кукуруза. Иначе, ЕУ стандард, односно максимално дозвољене количине афлатоксина М1 у сировом млеко од 0,05 микгрограма, није и светски. Према појашњењу надлежних, процењује да две трећине светске популације користи референтну границу од 0,5 микрограма (између осталих и САД, Кина, Јапан, Индија…). И сама ЕУ има различите границе када је у питању ниво афлатоксина у свежем млеку и у сиревима. Домаће млекаре већ годинама проверавају садржај афлатоксина у млеку при откупу од домаћих добављача. Свакако, постизање европских норми формално би олакшало домаћим произвођачима извоз на европско тржиште.