Novi problemi sa aflatoksinom u regionu

Rizik od mikotoksina ostaje stvarna pretnja za proizvođače mleka i mesa u Evropi i ove sezone, a početne analize kukuruza ukazuju na umeren do visok nivo rizika od mikotoksina, navodi se u najavi ovogodišnjeg izveštaja o stanju useva kompanije „Alltech”. Prema nezvaničnim informacijama, analiza 400 evropskih uzoraka hrane potvrđuje umeren do visok rizik od mikotoksina u kukuruzu, pšenici, ječmu i krmnom bilju, sa široko rasprostranjenom kontaminacijom aflatoksinom B1 (posebno u kukuruzu), što predstavlja značajnu pretnju po zdravlje stoke.

Preliminarni podaci, koje su već objavili neki specijalizovani regionalni mediji, pokazuju da je 45 odsto uzoraka kukuruza bilo je pozitivno na aflatoksin B1 sa prosečnom koncentracijom koja prevazilazi evropske standarde o bezbednosti hrane. Kako je navedeno, ubedljivo najviši nivo aflatoksina pronađen je u uzorku iz Rumunije, a sve ukupno ovakva situacija ocenjena je kao pretnja za evropsko mlekarstvo, a stručnjaci pokazuju zabrinutost za evropske useve zbog klimatskih promena koje utiču na rast plesni (Aspergillus flavus), ali i na lanac ishrane.

Kada je reč o Srbiji, primena znatno niže evropske granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku – 0,05 mikrograma po kilogramu, nedavno je pomerena za 1. decembar 2026. godine.

Do tada ostaje na snazi sadašnji standard od 0,25 mikrograma, koji je kod nas u primeni već tačno deset godina i koji je blaži u odnosu na kriterijume u EU. 

Država je u više navrata najavljivala postepeno usklađivanje sa evropskim standardima, ali proizvođači upozoravaju da bi naglo smanjenje dozvoljene granice moglo da ugrozi veliki broj farmi. Problem posebno nastaje u godinama sa sušom i visokim temperaturama, kada je veći rizik od kontaminacije stočne hrane. Novi rok treba da omogući stabilnije prilagođavanje sektora i uvođenje praksi koje smanjuju rizik od pojave aflatoksina u lancu ishrane.

Ovaj problem već dugo je prisutan, a s njim se, kako objašnjavaju stručnjaci, bore i druge države, posebno iz država regiona. Aflatoksin je jednostavno prisutan, jer je naš region takav da je sve topliji i suvlji, a sve to odgovara gljivi aspergilus čiji je produkt aflatoksin. Tako iz Hrvatske, BiH, Srbije, Rumunije, Bugarske i Mađarske, već dugo ne može da se izvozi kukuruz bez dokaza o testiranju na sadržaj aflatoksina.

Veliki broj severnijih država EU, međutim, nema problem sa ostacima aflatoksina, jer njihova klima ne pogoduje njihovom razvoju kod kukuruza. Inače, EU standard, odnosno maksimalno dozvoljene količine aflatoksina M1 u sirovom mleko od 0,05 mikgrograma, nije i svetski. Prema pojašnjenju nadležnih, procenjuje da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,5 mikrograma (između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija…). I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima. Domaće mlekare već godinama proveravaju sadržaj aflatoksina u mleku pri otkupu od domaćih dobavljača. Svakako, postizanje evropskih normi formalno bi olakšalo domaćim proizvođačima izvoz na evropsko tržište.