При­род­ним ме­ра­ма за еко­ло­шки Гра­дац

Ва­ље­во – При­род­на ре­ше­ња ни­су са­мо зе­ле­на ал­тер­на­ти­ва, она пред­ста­вља­ју на­уч­но за­сно­ван, ду­го­роч­но одр­жив и еко­ном­ски оправ­дан при­ступ. Она нам омо­гу­ћа­ва­ју да вра­ћа­мо рав­но­те­жу на­ру­ше­ним еко­си­сте­ми­ма, да сма­њу­је­мо ри­зи­ке од по­пла­ва, еро­зи­ја, су­ша и кли­зи­шта и да исто­вре­ме­но уна­пре­ди­мо ква­ли­тет жи­во­та ло­кал­них за­јед­ни­ца – ис­та­кла је Дра­га­на Осто­јић, др­жав­на се­кре­тар­ка у Ми­ни­стар­ству за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не, на за­вр­шној кон­фе­рен­ци­ји про­јек­та „При­род­ним ме­ра­ма за еко­ло­шки Гра­дац” у Ва­ље­ву.

Про­је­кат ко­ји је об­у­хва­тио чи­тав сет при­род­них би­о­тех­нич­ких ме­ра и ра­до­ва на за­шти­ти ком­плет­ног сли­ва нај­чи­сти­је ре­ке у ва­љев­ском кра­ју и јед­не од нај­чи­сти­јих у Ср­би­ји, ре­а­ли­зо­ва­ли су Вла­да Ср­би­је са ЈП „Ср­би­ја­во­де” и европ­ским и ло­кал­ним парт­не­ри­ма. Спро­во­ди се у окви­ру ини­ци­ја­ти­ве „Европ­ска уни­ја за зе­ле­ну аген­ду Ср­би­је” ко­ји спро­во­ди Про­грам УНДП, у са­рад­њи са Швед­ском и Европ­ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком, уз до­дат­на фи­нан­сиј­ска сред­ства вла­да Швед­ске, Швај­цар­ске и Ср­би­је.

Кон­крет­ни ре­зул­та­ти про­јек­та су ис­коп реч­ног на­но­са од око 4.300 куб­них ме­та­ра ма­те­ри­ја­ла ко­ји се го­ди­на­ма та­ло­жио у ко­ри­ту ре­ке Гра­дац, укла­ња­ње при­род­них ба­ри­је­ра, па­лих ста­ба­ла ко­ја су ре­ме­ти­ла про­ти­цај во­де, по­шу­мља­ва­ње аутох­то­ним вр­ста­ма око 17 хек­та­ра под­руч­ја у сли­ву Ко­лу­ба­ре, за­шти­та де­гра­ди­ра­не оба­ле Град­ца од еро­зи­је и пот­ко­па­ва­ња при­ме­ном ста­ре би­о­тех­нич­ке ме­ре – уград­ње дво­стру­ких пле­те­ра са ис­пу­ном од ка­ме­на, без упо­тре­бе бе­то­на и те­шке ме­ха­ни­за­ци­је, у ду­жи­ни од 218 ме­та­ра, за­тим број­не еду­ка­тив­не ра­ди­о­ни­це за уче­ни­ке ва­љев­ских основ­них шко­ла, ус­по­ста­вља­ње гео-пор­та­ла за ин­фор­ми­са­ње гра­ђа­на о ре­а­ли­зо­ва­ним ак­тив­но­сти­ма на про­јек­ту, као и би­о­ло­шки мо­ни­то­ринг Ин­сти­ту­та за би­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња „Си­ни­ша Стан­ко­вић”.

Про­је­кат „При­род­ним ме­ра­ма за еко­ло­шки Гра­дац” пред­ста­вља при­мер ка­ко јед­на до­бра иде­ја уз по­све­ћен рад и од­го­вор­но парт­нер­ство мо­же да по­ста­не мо­дел за очу­ва­ње при­ро­де и одр­жи­ви раз­вој ши­ром Ср­би­је, оце­ни­ла је Дра­га­на Осто­јић. Ис­та­кла је да из­ве­де­ни ра­до­ви зна­чај­но до­при­но­се очу­ва­њу би­о­ди­вер­зи­те­та, по­бољ­ша­њу ста­ња ста­ни­шта и по­ве­ћа­њу от­пор­но­сти чи­та­вог под­руч­ја на по­пла­ве, еро­зи­ју и дру­ге по­сле­ди­це кли­мат­ских про­ме­на.

Уз за­хвал­ност сви­ма ко­ји су до­при­не­ли да се ура­ди ве­ли­ка ствар за очу­ва­ње ре­ке Гра­дац и при­ро­де ко­ја је окру­жу­је, гра­до­на­чел­ник Ва­ље­ва Ла­зар Гој­ко­вић ис­та­као је да је Гра­дац од не­про­це­њи­вог зна­ча­ја за све ста­нов­ни­ке ва­љев­ског кра­ја. Овај про­је­кат до­при­но­си да за бу­дућ­ност са­чу­ва­мо за­шти­ће­но при­род­но до­бро, кли­су­ру ре­ке Гра­дац и за­др­жи­мо је она­квом ка­ква је­сте, ре­као је он.

Сна­жне еко­ло­шке упу­ти­ли су уче­ни­ци ОШ „Се­стре Илић” из Ва­ље­ва ко­ји су у атрак­тив­ним ко­сти­ми­ма из­ве­ли при­го­дан про­грам.

Уз град Ва­ље­во и град­ска јав­на пред­у­зе­ћа, ло­кал­ни парт­не­ри у ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та „При­род­ним ме­ра­ма за еко­ло­шки Гра­дац” су ва­љев­ско Еко­ло­шко дру­штво „Гра­дац”, При­вред­но дру­штво „Еро­зи­ја” Ва­ље­во ко­је је из­во­ђач ра­до­ва, за­тим Ин­сти­тут за би­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња „Си­ни­ша Стан­ко­вић” - Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду и ГДИ „Со­лушнс”.

За­шти­та за бу­дућ­ност

Уз по­др­шку Еко­ло­шког дру­штва „Гра­дац” из Ва­ље­ва, ор­га­ни­зо­ва­но је 14 еду­ка­тив­них ра­ди­о­ни­ца у се­дам шко­ла, кроз ко­је је про­шло 250 ма­ли­ша­на, са­оп­шти­ла је Не­ве­на Ан­та­на­си­је­вић, ко­ор­ди­на­тор­ка про­јек­та.

– За­јед­но смо учи­ли шта зна­чи би­о­ди­вер­зи­тет, ка­ко се чу­ва и за­што је Гра­дац не­што што мо­ра­мо за­шти­ти­ти за сво­ју бу­дућ­ност. Уве­ре­на сам да смо упра­во ту, у тим ра­до­зна­лим ма­лим ли­ци­ма, на­пра­ви­ли нај­ве­ћи и нај­ду­бљи по­мак. Про­је­кат по­пут овог је од из­у­зет­ног зна­ча­ја, јер не шти­ти­мо са­мо јед­но под­руч­је, већ чу­ва­мо при­род­но бла­го ко­је при­па­да сви­ма на­ма и ства­ра­мо мо­дел ко­ји се мо­же при­ме­ни­ти и на дру­га угро­же­на и вред­на ста­ни­шта ши­ром Ср­би­је – ис­та­кла је Ан­та­на­си­је­ви­ће­ва.