Pri­rod­nim me­ra­ma za eko­lo­ški Gra­dac

Va­lje­vo – Pri­rod­na re­še­nja ni­su sa­mo ze­le­na al­ter­na­ti­va, ona pred­sta­vlja­ju na­uč­no za­sno­van, du­go­roč­no odr­živ i eko­nom­ski oprav­dan pri­stup. Ona nam omo­gu­ća­va­ju da vra­ća­mo rav­no­te­žu na­ru­še­nim eko­si­ste­mi­ma, da sma­nju­je­mo ri­zi­ke od po­pla­va, ero­zi­ja, su­ša i kli­zi­šta i da isto­vre­me­no una­pre­di­mo kva­li­tet ži­vo­ta lo­kal­nih za­jed­ni­ca – is­ta­kla je Dra­ga­na Osto­jić, dr­žav­na se­kre­tar­ka u Mi­ni­star­stvu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, na za­vr­šnoj kon­fe­ren­ci­ji pro­jek­ta „Pri­rod­nim me­ra­ma za eko­lo­ški Gra­dac” u Va­lje­vu.

Pro­je­kat ko­ji je ob­u­hva­tio či­tav set pri­rod­nih bi­o­teh­nič­kih me­ra i ra­do­va na za­šti­ti kom­plet­nog sli­va naj­či­sti­je re­ke u va­ljev­skom kra­ju i jed­ne od naj­či­sti­jih u Sr­bi­ji, re­a­li­zo­va­li su Vla­da Sr­bi­je sa JP „Sr­bi­ja­vo­de” i evrop­skim i lo­kal­nim part­ne­ri­ma. Spro­vo­di se u okvi­ru ini­ci­ja­ti­ve „Evrop­ska uni­ja za ze­le­nu agen­du Sr­bi­je” ko­ji spro­vo­di Pro­gram UNDP, u sa­rad­nji sa Šved­skom i Evrop­skom in­ve­sti­ci­o­nom ban­kom, uz do­dat­na fi­nan­sij­ska sred­stva vla­da Šved­ske, Švaj­car­ske i Sr­bi­je.

Kon­kret­ni re­zul­ta­ti pro­jek­ta su is­kop reč­nog na­no­sa od oko 4.300 kub­nih me­ta­ra ma­te­ri­ja­la ko­ji se go­di­na­ma ta­lo­žio u ko­ri­tu re­ke Gra­dac, ukla­nja­nje pri­rod­nih ba­ri­je­ra, pa­lih sta­ba­la ko­ja su re­me­ti­la pro­ti­caj vo­de, po­šu­mlja­va­nje autoh­to­nim vr­sta­ma oko 17 hek­ta­ra pod­ruč­ja u sli­vu Ko­lu­ba­re, za­šti­ta de­gra­di­ra­ne oba­le Grad­ca od ero­zi­je i pot­ko­pa­va­nja pri­me­nom sta­re bi­o­teh­nič­ke me­re – ugrad­nje dvo­stru­kih ple­te­ra sa is­pu­nom od ka­me­na, bez upo­tre­be be­to­na i te­ške me­ha­ni­za­ci­je, u du­ži­ni od 218 me­ta­ra, za­tim broj­ne edu­ka­tiv­ne ra­di­o­ni­ce za uče­ni­ke va­ljev­skih osnov­nih ško­la, us­po­sta­vlja­nje geo-por­ta­la za in­for­mi­sa­nje gra­đa­na o re­a­li­zo­va­nim ak­tiv­no­sti­ma na pro­jek­tu, kao i bi­o­lo­ški mo­ni­to­ring In­sti­tu­ta za bi­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja „Si­ni­ša Stan­ko­vić”.

Pro­je­kat „Pri­rod­nim me­ra­ma za eko­lo­ški Gra­dac” pred­sta­vlja pri­mer ka­ko jed­na do­bra ide­ja uz po­sve­ćen rad i od­go­vor­no part­ner­stvo mo­že da po­sta­ne mo­del za oču­va­nje pri­ro­de i odr­ži­vi raz­voj ši­rom Sr­bi­je, oce­ni­la je Dra­ga­na Osto­jić. Is­ta­kla je da iz­ve­de­ni ra­do­vi zna­čaj­no do­pri­no­se oču­va­nju bi­o­di­ver­zi­te­ta, po­bolj­ša­nju sta­nja sta­ni­šta i po­ve­ća­nju ot­por­no­sti či­ta­vog pod­ruč­ja na po­pla­ve, ero­zi­ju i dru­ge po­sle­di­ce kli­mat­skih pro­me­na.

Uz za­hval­nost svi­ma ko­ji su do­pri­ne­li da se ura­di ve­li­ka stvar za oču­va­nje re­ke Gra­dac i pri­ro­de ko­ja je okru­žu­je, gra­do­na­čel­nik Va­lje­va La­zar Goj­ko­vić is­ta­kao je da je Gra­dac od ne­pro­ce­nji­vog zna­ča­ja za sve sta­nov­ni­ke va­ljev­skog kra­ja. Ovaj pro­je­kat do­pri­no­si da za bu­duć­nost sa­ču­va­mo za­šti­će­no pri­rod­no do­bro, kli­su­ru re­ke Gra­dac i za­dr­ži­mo je ona­kvom ka­kva je­ste, re­kao je on.

Sna­žne eko­lo­ške upu­ti­li su uče­ni­ci OŠ „Se­stre Ilić” iz Va­lje­va ko­ji su u atrak­tiv­nim ko­sti­mi­ma iz­ve­li pri­go­dan pro­gram.

Uz grad Va­lje­vo i grad­ska jav­na pred­u­ze­ća, lo­kal­ni part­ne­ri u re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta „Pri­rod­nim me­ra­ma za eko­lo­ški Gra­dac” su va­ljev­sko Eko­lo­ško dru­štvo „Gra­dac”, Pri­vred­no dru­štvo „Ero­zi­ja” Va­lje­vo ko­je je iz­vo­đač ra­do­va, za­tim In­sti­tut za bi­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja „Si­ni­ša Stan­ko­vić” - Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du i GDI „So­lušns”.

Za­šti­ta za bu­duć­nost

Uz po­dr­šku Eko­lo­škog dru­štva „Gra­dac” iz Va­lje­va, or­ga­ni­zo­va­no je 14 edu­ka­tiv­nih ra­di­o­ni­ca u se­dam ško­la, kroz ko­je je pro­šlo 250 ma­li­ša­na, sa­op­šti­la je Ne­ve­na An­ta­na­si­je­vić, ko­or­di­na­tor­ka pro­jek­ta.

– Za­jed­no smo uči­li šta zna­či bi­o­di­ver­zi­tet, ka­ko se ču­va i za­što je Gra­dac ne­što što mo­ra­mo za­šti­ti­ti za svo­ju bu­duć­nost. Uve­re­na sam da smo upra­vo tu, u tim ra­do­zna­lim ma­lim li­ci­ma, na­pra­vi­li naj­ve­ći i naj­du­blji po­mak. Pro­je­kat po­put ovog je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, jer ne šti­ti­mo sa­mo jed­no pod­ruč­je, već ču­va­mo pri­rod­no bla­go ko­je pri­pa­da svi­ma na­ma i stva­ra­mo mo­del ko­ji se mo­že pri­me­ni­ti i na dru­ga ugro­že­na i vred­na sta­ni­šta ši­rom Sr­bi­je – is­ta­kla je An­ta­na­si­je­vi­će­va.