Нови план Брисела: мораћемо да се одрекнемо свега

Европска централна банка одбила је да гарантује зајам за „репарације“ за Украјину обезбеђен руском имовином.

Регулатор је јасно ставио до знања свој став да неће учествовати у механизмима који крше и европско и међународно право. Финансијска шема за Кијев, на коју је Брисел рачунао практично се распала a Европска комисија се бори да пронађе излаз, пишу РИА Новости.

Након што је Белгија одбила да прихвати правну одговорност за 140 милијарди евра за Кијев, европски званичници су се обратили централној банци са предлогом да осигурају депозитар Euroclear.

„Од ЕЦБ је затражено да делује као „de facto” зајмодавац последње инстанци за Euroclear. Ако би у неком тренутку руска средства морала да се врате, а не би било расположивог новца, централна банка би морала да попуни празнину ликвидношћу“, објашњава Алексеј Гавришев, управљачки партнер у AVG Legal.

Међутим, регулатор је изјавио да је његово учешће у овој сумњивој финансијској шеми немогуће.

За ЕЦБ, ово изгледа као директно монетарно финансирање одлука Европске комисије и земаља ЕУ, односно кршење оснивачких уговора и статута банке, додаје стручњак.

Правна логика иза одбијања је јасна: ЕЦБ има строго дефинисан мандат и директно је забрањена правним системом ЕУ.

„Ако би банка постала гарант кредита, она би ефикасно преузела део кредитног ризика политичке одлуке ЕУ, што значи да би се бавила скривеним фискалним финансирањем, што директно противречи и Члану 123 и духу независности ЕЦБ и Европског система централних банака“, наглашава Јевгениј Шатов, партнер у Capital Lab-у.

Поред тога цела структура предложеног кредита почива на међународним правним нормама.

Сваки механизам који уклања такву имовину из замрзнутог стања и претвара је у колатерал за кредит изгледа као корак ка де факто конфискацији или присилном одузимању туђе имовине, чак и кроз сложене шеме „колективног кредитирања“, објашњава аналитичар.

Како истиче Вадим Петров, члан одбора Међународне адвокатске коморе (ИБА), гарантовањем исплате, ЕЦБ би ефикасно преузела ризик од неотплате 140 милијарди.

Губитак би био снесен из биланса стања регулатора. То је колосална сума, упоредива, на пример, са сопственим капиталом и резервама банке.

ЕЦБ не може политички и правно себи приуштити директно учешће у таквој структури: то би одмах нарушило њен углед неутралног чувара резерви, а тиме и поткопало статус евра као резервне валуте, са накнадним неизбежним повлачењем средстава из одговарајуће имовине.

За Euroclear, ризици су заиста превелики: депозитар, који контролише 42 билиона евра, суочиће се са међународном арбитражом и сносиће колосалне трошкове.

Европска комисија, међутим, није одустала од наде да ће убедити Белгију да почини финансијску превару.

Урсула Фонд дер Лајен је обећала да ће земље ЕУ делити све ризике са Бриселом - и финансијске и правне.

Остим тога, према новом плану ЕК, брзоплето скованом након одбијања ЕЦБ, Евроклир би био подржан привременом ликвидношћу из националних буџета.

Европска комисија у суштини продаје идеју да ако нешто крене по злу, губитке неће сносити само Белгија, већ сви.

Ово је покушај да се одржи подршка коалиције плану. Али спремност да се „поделе ризици“ не мора нужно да значи спремност да се плати из реалних буџета – и ту европска солидарност обично закаже, објашњава Гавришев.