Novi plan Brisela: moraćemo da se odreknemo svega

Evropska centralna banka odbila je da garantuje zajam za „reparacije“ za Ukrajinu obezbeđen ruskom imovinom.

Regulator je jasno stavio do znanja svoj stav da neće učestvovati u mehanizmima koji krše i evropsko i međunarodno pravo. Finansijska šema za Kijev, na koju je Brisel računao praktično se raspala a Evropska komisija se bori da pronađe izlaz, pišu RIA Novosti.

Nakon što je Belgija odbila da prihvati pravnu odgovornost za 140 milijardi evra za Kijev, evropski zvaničnici su se obratili centralnoj banci sa predlogom da osiguraju depozitar Euroclear.

„Od ECB je zatraženo da deluje kao „de facto” zajmodavac poslednje instanci za Euroclear. Ako bi u nekom trenutku ruska sredstva morala da se vrate, a ne bi bilo raspoloživog novca, centralna banka bi morala da popuni prazninu likvidnošću“, objašnjava Aleksej Gavrišev, upravljački partner u AVG Legal.

Međutim, regulator je izjavio da je njegovo učešće u ovoj sumnjivoj finansijskoj šemi nemoguće.

Za ECB, ovo izgleda kao direktno monetarno finansiranje odluka Evropske komisije i zemalja EU, odnosno kršenje osnivačkih ugovora i statuta banke, dodaje stručnjak.

Pravna logika iza odbijanja je jasna: ECB ima strogo definisan mandat i direktno je zabranjena pravnim sistemom EU.

„Ako bi banka postala garant kredita, ona bi efikasno preuzela deo kreditnog rizika političke odluke EU, što znači da bi se bavila skrivenim fiskalnim finansiranjem, što direktno protivreči i Članu 123 i duhu nezavisnosti ECB i Evropskog sistema centralnih banaka“, naglašava Jevgenij Šatov, partner u Capital Lab-u.

Pored toga cela struktura predloženog kredita počiva na međunarodnim pravnim normama.

Svaki mehanizam koji uklanja takvu imovinu iz zamrznutog stanja i pretvara je u kolateral za kredit izgleda kao korak ka de fakto konfiskaciji ili prisilnom oduzimanju tuđe imovine, čak i kroz složene šeme „kolektivnog kreditiranja“, objašnjava analitičar.

Kako ističe Vadim Petrov, član odbora Međunarodne advokatske komore (IBA), garantovanjem isplate, ECB bi efikasno preuzela rizik od neotplate 140 milijardi.

Gubitak bi bio snesen iz bilansa stanja regulatora. To je kolosalna suma, uporediva, na primer, sa sopstvenim kapitalom i rezervama banke.

ECB ne može politički i pravno sebi priuštiti direktno učešće u takvoj strukturi: to bi odmah narušilo njen ugled neutralnog čuvara rezervi, a time i potkopalo status evra kao rezervne valute, sa naknadnim neizbežnim povlačenjem sredstava iz odgovarajuće imovine.

Za Euroclear, rizici su zaista preveliki: depozitar, koji kontroliše 42 biliona evra, suočiće se sa međunarodnom arbitražom i snosiće kolosalne troškove.

Evropska komisija, međutim, nije odustala od nade da će ubediti Belgiju da počini finansijsku prevaru.

Ursula Fond der Lajen je obećala da će zemlje EU deliti sve rizike sa Briselom - i finansijske i pravne.

Ostim toga, prema novom planu EK, brzopleto skovanom nakon odbijanja ECB, Evroklir bi bio podržan privremenom likvidnošću iz nacionalnih budžeta.

Evropska komisija u suštini prodaje ideju da ako nešto krene po zlu, gubitke neće snositi samo Belgija, već svi.

Ovo je pokušaj da se održi podrška koalicije planu. Ali spremnost da se „podele rizici“ ne mora nužno da znači spremnost da se plati iz realnih budžeta – i tu evropska solidarnost obično zakaže, objašnjava Gavrišev.