„Црне рупе” претече галаксија

КОСМОЛОГИЈА
Проучаваоци космоса су се, као и остали људи, годинама мучили да распетљају шта је старије – кокошка или јаје? – и то у непрегледним пространствима свеколиког бескраја. (Подразумева се, свакако, да су и очи и мисли упирали у небеса). Управо је обелодањено да је вајкадашња загонетка одгонетнута, али не лези враже – искрсла још једна главоломна која се на пређашњу надовезује.

Питање на које је, како се саопштено, одговорено, гласило је: Шта је претходило – галаксије „црним рупима” или обратно?

Досадашња сазнања су наговештавала да су се друге појавиле у првима, из којих су хлапљиво грабиле храну за властито постојање. Познато је, наиме, да огромне „космичке прожрљивице” (од неколико милиона до неколико милијарди Сунчевих маса) обитавају у средиштима непрегледних сестринстава небеских кресница и незасито гутају околне облаке гаса, истовремено својом непојамном силом привлачења поспешујући уобличавање и звезда и галаксија. Двострука игра – уништавања и стварања у исти мах – стављала је научнике на тешка искушења јер нису умели поуздано да растумаче шта се најпре појавило: „црне рупе” или галаксије.

Измичу објашњењу

Скорашњи подаци прикупљени ослушкивањем (радио-телескопи) непрегледних пространстава из доба када је космос имао само милијарду година указују да су „космички бездани” у које све нетрагом нестаје и чије устројство још измиче потпуном објашњењу, настали раније утирући пут будућем звезданом удруживању.

Испоставља се, другим речима, да су „црне рупе” одгајале галаксије које су их окруживале, налик врту који израсте из једне једине семенке или човеку који прерасте своје одело. Нико се раније није ни усудио да тако нешто обзнани, зато Крис Карили из Националне опсерваторије у Новом Мексику (САД), који је руководио дотичним проучавањем, искрено признаје: „Тешко је то и замислити”.

До сада се претпостављало да су oва „космичка чудовишта” остаци огромних звезда који су се сами у себе урушили – уобичајено након распрснућа (експлозије) супернова – до стања јединствености (сингуларност) у којем је привлачна сила (гравитација) незамисливо снажна да ништа не може да умакне, чак ни светлост.

Новомексички астрономи су установили својеврсну сразмеру између масе „црних рупа” у галактичком срцу и масе средишњег набрекнућа или испупчења састављеног од звезда и гаса. Потоње има 700 пута већу масу, и та размера опстојава у галаксијама милијардама година.

Али у најстаријим звезданим сестринствима из прве милијарде година после „Великог праска” (BigBang), у којем се пре 13 милијарди и 700 милиона година зачео космос, тај однос је остао непознаица. Квазарске „црне рупе” у центру ових галаксија засењујућим блештавилом онемогућују да се оптичким телескопима подробно осмотре сусетке, тако да није ни могуће проценити колику масу имају.

Налази под сумњом

Истраживачи предвођени Крисом Карилијем имали су прилику да завире кроз Веома велики радио-телескоп у четири, од којих су неке настале када је космос бројао 870 милиона година. Пратећи колебање угљенмоноксида, ипак су срачунали масу галаксија: испоставило се да је мања од очекиване, само 30 пута већа од властитих „црних рупа”.

Из те чињенице извели су следећи закључак: дотичне „космичке немани” постојале су и биле велике пре него што су се галаксије сасвим уобличиле! Нико се до сада није огласио сличном претпоставком, а и Крис Карили сматра да су неопходна додатна посматрања помоћу Великог телескопа чија се изградња приводи крају у чилеанској пустињи Атакама.

Овакву тврдњу нису сви осматрачи неба оберучке дочекали: Тод Лоер из Националне опсерваторије у Аризони исказао је извесну сумњу у податке, јер је установио да су одступања у величини „црних рупа” у највећим и најсјајним галаксијама већа. Стога налазе за четири поменуте галаксије са изузетно великим „црних рупама” оцењује прилично случајним.

Уколико се, међутим, прорачуни из Новог Мексика покажу тачним, астрономи ће се суочити с још једним запетљаним изазовом који смо на почетку најавили: Како су се „црне рупе” тако брзо и толико много нарасле без околних галаксија којима би се храниле? Сасвим је извесно да оне прогутају све што им се довољно приближи, облак гаса, звезду или ма које тело.

Крис Карили само слеже раменима говорећи да је то и даље непрозирна тајна, иако замишља да су „црне рупе” такорећи одмах после „Великог праска” почеле навелико да прождиру оближњи гас.