Скијање под Бабиним зубом

Масив Старе планине са својих стотинак километара дужине раздваја нашу земљу  и Бугарску па је товероватно и био разлог што је годинама таворио у буџаку. Није ни случајно што се северозападна падина планине управо тако и назива – Буџак. Са падина Старе планине се сливају воде Трговишког Тимока и провлаче кроз сеновити Буџак који још крије трагове прастарих цивилизација, римских легија и средњевековне државе Немањића. Да поменемо само римски Timacum minus, некадашње утврђење код Равне где се налази занимљив етно-музеј и музеј вина. Занимљиве су и цркве у Доњој и Горњој Каменици као и моћна стена у Бараници до које су некад, системом устава, пловиле римске галије. Најзанимљивији предмети тих давно минулих времена налазе се у музеју у Књажевцу који лежи на три Тимока, на месту где се Сврљишки и Трговишки спајају у Бели, па га зато и називају Малом Венецијом.

Парк природе

Велика пространства Старе планине заштићена су као Парк природе а очекује се да је и Унеско заштити као јединствен резерват биосфере. Последњих година је процењено да је ова планина идеална за развој туризма јер се  снег на висовима око Миџора и Бабиног зуба задржава 150 дана у години а по заклоњеним увалама понекад остаје и до јуна.

(/slika2)Испод Бабиног зуба, највеће крљотине како га овде називају, подигнути су планинарски дом и хотел истог имена. Скијалиште се налазе у њиховој непосредној близини. Првобитни пројекат је предвиђао ски-центар за 9.000 посетилаца са пратећим објектима као што је то урађено на Копаонику. Међутим, мана свих добрих планова је што се не остваре баш увек или се одложе за нека боља времена. Тако је и план о ски-центру на Бабином зубу чекао на реализацију две деценије. Због еколошких али и практичних разлога одустало се од градње великих смештајних капацитета непосредно испод њега. Уместо тога, подићи ће се на прилазима жичара, а рачуна се и на садашње и будуће капацитете Књажевца, Пирота, Калне као и домаћинстава Црног Врха, Балтбериловца, Вртовца, Топлог Дола и других села која су почела да се баве туризмом. Направљене су прве скијашке стазе са успињачама на Коњарнику, у Сунчаној долини и на Марковој ливади. Стаза на овој последњој је дугачка 250 метара и опремљена беби-лифтом. Са врха на који излази,воде две стазе, лакша и тежа. Сунчана долина је окренута ка југу и на њој се налази ски-лифт сидро. Дужина овог скијалишта је око 630 метара и на њему су три стазе, лака, средња и тешка.

Леп муж у тањиру

(/slika3)Стаза Коњарник, дугачка 1155. метара, природни је наставак претходне две апостоји у две варијанте, средње тешкој и тешкој. Скијалишта испод Бабиног Зуба опслужује четвороседна жичара са покретном траком за укрцавање капацитета 1500 скијаша на сат. Налази се испод платоа на коме су подигнути хотел и планинарски дом. Тренутно само ова два објекта са 140 лежаја нуде смештај гостима на планини. Оба су подигнута на атрактивној локацији испод највиших шиљака Бабиног зуба одакле се пружа поглед на 2169 метара висок Миџор. Поред удобног смештаја, у овдашњим ресторанима могу да се пробају  специјалитети кухиње овог краја од којих бих посебно издвојио белмуш. Белмуш (основно значење ове речи је леп муж, односно мушкарац) јесте јело које се прави од пуномасног сира и будући да је веома калоричан, представља добру подлогу за напоре целодневног скијања.

Дугорочни планови, уз инвестицију од 600 милиона евра, предвиђају 18.000   лежаја и 12. 000 скијаша дневно као и изградњу 30 жичара. Током градње туристичког комплекса планина ће бити максимално заштићена а дивља градња строго забрањена. Планирано је оживљавање опустелих села, обнављање стада и производња хране, пре свега чувеног пиротског качкаваља. Сеоски туризам је у селима на књажевачкој страни већ постао реалност а и на пиротској страни се уређују прва домаћинства око Завојског језера. До Бабиног зуба води асфалтни пут од Књажевца преко Калне у дужини од 60 километара. Отприлике исто толико, такође преко Калне, удаљен је и Пирот. Од аеродрома у Нишу се најбрже стиже преко Сврљига путем који је управо проширен.

Бабин зуб је подједнако занимљив и у летњем периоду. Највиши врх у Србији, Миџор, удаљен је око седам километара од хотела и дома. Пут до њега води преко ливада на које се у пролеће истерују овце, говеда и коњи, и остављају све до јесени. Миџор је релативно заравњен и питом, али на висини од преко две хиљаде метара време се брзо мења па шетња која се отпочне по сунцу може, понекад,  да се заврши услед густе  вејавице.

На скијање - таксијем

Током пуне сезоне и викендом хотел је углавном попуњен а у планинарском дому повремено има места. Насеље дрвосеча Црни Врх је удаљено 14 километара од Бабиног зуба и у њему се неколико домаћинстава бави туризмом. Поред цркве и ресторана, у насељу се налази неколико рибњака па увек има свеже рибе. Занимљиво је и да у овом месту чак неколико мештанаима мини-хидроелектране које су укључене у систем ЕПС-а. Конак ресторана нуди 14 лежајева а у домаћинствима у непосредној близини има још 10. Балтабериловац и Вртовац су још десетак километара низ Црновршку реку. И у овим селима, познатим по традиционалној свечаности „Молитва под Миџором”, у домаћинствима се нуде преноћишта (16 лежаја). Посебно је занимљив засеок Минићи у Балтабериловцу са добро очуваним кућама типичним за овај крај. Мало ћушнута у страну је сликовита Ћуштица, једно од потенцијално значајнијих туристичких насеља.

Некад значајно римско а потом и рударско насеље Кална удаљена је 30 километара од Бабиног зуба и налази се на месту где се Црновршка и Изворска река спајају у Трговишки Тимок. Некад жив трговачки и рударски град, данас је раскрсница путева који воде ка Књажевцу, Бабином зубу, Пироту и Сврљигу односно Нишу. Конак Талисман за сада једининуди преноћиште ретким гостима, међутим очекује се да кад скијашки центар на Бабином зубу проради пуним капацитетом, Кална постане значајна станица тог система.

До Књажевца је најлакше доћи од Ниша возом или аутобусом или од Зајечара аутобусом. Организован превоз до Бабиног зуба не постоји, али градски такси ће вас превести за цену од 2.000 до 2.500 динара. Све информације о боравку на Бабином зубу можете добити у Туристичкој организацији Књажевац на телефон 019 735 230 или на и-мејл toknjazevac@na ddlanu.com.

-----------------------------------------------------------

Цене ски-паса

Цене ски-паса на Старој планини су знатно ниже него на Копаонику, што је и разумљиво. Једнодневни за децу је 500, а за одрасле 750 динара, петодневни 1.950 односно 2.900, за седмодневни треба издвојити 2.500 за децу и 3.900 за одрасле. Десетодневна карта за малишане је 3.150, а за одрасле 4.800 динара. Ски-пас може да се купи на два места: код полазне станице жичаре Коњарник и на платоу испред хотела од 8 до 16 часова.

Изнајмљивање ски-опреме овде још спада у домен будућности, блиске или далеке, неизвесно је.

-----------------------------------------------------------

Смештај

Могућности зимског центра испод Бабиног зуба су још врло скромне с обзиром на то да постоје само два објекта. У хотелу пун пансион у двокреветној соби је 2.200, трокреветној 2.000, а у апартману који нуди комфорнији смештај али не и могућност припремања хране 2.500 динара по особи.

У планинарском дому у новом делу пун пансион је 1.900 динара по особи, а ноћење 1.250. У старом делу, цене су ниже – пун пансион је 1.430, а ноћење 780 динара. Комплетан ручак који подразумева чорбу, кувано јело, салату и десерт може да се добије за само 300 динара. Кафа и чај су 30, ракија 40, а пиво од 60 до 100 динара.

Телефон хотела је 019 73 17 80 а планинарског дома 019 73 25 43.