ЕУ: Рецесија ће бити дубока и дуготрајна

Брисел – Европска унија објавила је да је суочена са „дубоком и дуготрајном рецесијом”. Шеснаест држава које користе евро привредно ће опасти 1,9 одсто у 2009. години, док ће цела ЕУ бити у минусу од 1,8 процената, проценила је Европска комисија.

Комисија каже да ће нестати 3,5 милиона радних места у овој години због пада потрошње фирми и становништва и тежег приступа банкарским кредитима.

Скромни опоравак се предвиђа 2010. године када би ЕУ могла да упише економски раст од пола процента. Први плодови би могли да се појаве у другој половини 2009. године када би светска економија требало да живне. Али, ЕУ опомиње да је „основно питање да ли ће опоравак бити трајан.”

Пад извоза тешко ће погодити Немачку. Највећа европска привреда, која је истовремено и највећи светски извозник, по свој прилици ове године опашће за 2,3 одсто. Британска привреда ће се умањити за 2,8 процената, а француска за 1,8 одсто, каже комисија.

Потражња и улагања држава биће једини извор раста, али тај извор има високу цену. Буџетски дефицити достићи ће највишу суму за 15 година јер ће се владе обилно задуживати.

Комисија каже да би привреда ЕУ прошла много лошије без плана заједнице о подстицању раста трошењем једног процента бруто домаћег производа ове године, што би требало да помогне економији да порасте за додатних 0,75 одсто.

Иако су сви већ сагласни да је потребно финансирати програме за подизање ЕУ из рецесије, договор о мерама неће бити лак. Неке чланице, као што је Немачка, сматрају да средњорочна фискална штедња не сме бити жртвована, а изразиле су и забринутост да растући јавни дуг може запретити стабилности у еврозони.

Немачка канцеларка Ангела Меркел објавила је прошле недеље предлог за промену устава федерације, чиме би будуће владе биле обавезане да врате 50 милијарди евра које је држава издвојила за подршку привреди, чим економија буде „стала на ноге”.

Немачка централна банка представила је за викенд предвиђање о порасту буџетског дефицита еврозоне са 1,4 одсто бруто домаћег производа у 2008. години на 4,7 одсто у 2009. години. Банка је такође предвидела да ће јавни дуг у еврозони порасти до 75 одсто БДП, док је прошле године био је 67,5 одсто.

Правила ЕУ којима се „подупире” евро кажу да дефицит у буџету не би требало да буде већи од три одсто БДП, а јавни дуг до 60 одсто БДП. Европски комесар за економске и монетарне послове Јоакин Алмуниа објаснио је да су високи трошкови позајмице са којима су суочене владе неких држава еврозоне које тако попуњавају буџетски дефицит – корисно средство које тера теисте владе да контролишу своје јавне финансије. Комесар је оценио да стабилност евра није у опасности и посебно истакао важност тржишне дисциплине.

„Целокупна слика је мутна. Обистиниле су се најцрње прогнозе из новембра. Неке чланице ЕУ, како из еврозоне тако и изван ње, имаће додатне тешкоће да изласком на тржиште финансирају свој јавни дуг, што значи да тржишна дисциплина постаје све важнија за оне који се баве фискалном политиком”, казао је Алмуниа.

Оно што Немце највише брине јесте вероватноћа да ће се други задуживати на њихов рачун. „Биће веома тешко објаснити јавности у Немачкој зашто ће њихова влада плаћати више због пропуста других држава”, изјавио је један од дипломата ЕУ.

Бриселски аналитичари процењују да ће бити веома тешко у пракси правити разлике у квалитету државних гаранција када су различите земље ЕУ у питању, али процењују да је сигурно да нико неће желети да гарантује за туђе дугове.

-----------------------------------------------------------

Трише: Кључно поверење

Председник Европске централне банке Жан Клод Трише изјавио је јуче да ће у 2009. привредни раст бити „знатно нижи” него што се процењивало пре само месец дана. Трише је на годишњем семинару финансијске фирме „Кофас” о кредитним ризицима оценио да ће 2009. бити „веома тешка”, али да постоје основе за очекивање да ће 2010. године почети опоравак привреде. Како је пренео АФП, председник Европске централне банке је рекао да финансијском тржишту и целокупној привреди највише недостаје поверење и да је због тога изузетно значајно да се не прецене ризици који су пред светском економијом. „Поверење је данас највреднији састојак”, казао је Трише.

Он је изнео став да је до кризе дошло зато што је ризик од пада цена некретнина потцењен. „Пошто су ризици за 2008. и 2009. потцењени, била би велика грешка да се прецене ризици за 2010. и 2011. годину”, додао је он.

Трише је казао да „претерана осетљивост светског финансијског система” није прихватљива и да је неопходно повећати отпорност тог система на поремећаје. „Лов на зараду” на финансијском тржишту и „сложеност финансијских производа” су један од разлога због којих финансијски ризици нису довољно добро процењени. Због тога треба одустати од културе бонуса и потцењивања финансијских ризика, а неопходно је и учинити функционисање финансијских тржишта јаснијим.