Од кафана до „Карнеги хола”

Ваљево – Свечаном академијом, затим концертима и позоришним представама, ваљевски „Абрашевић” обележава вредан јубилеј – 120 година постојања и уметничког рада.

Од почетка па до данас уметност, музика, драмска реч и игра били су синоним за „Абрашевић”, речено је на академији коју је у великој сали Центра за културу Ваљево организовао Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић”. Крајем далеке 1905. године спајањем Уметничке драмске групе и Радничког певачког хора у Ваљеву настао је „Абрашевић” и опстао 12 деценија, прекидајући рад само током балканских, затим у Првом и Другом светском рату. Пионирске генерације ове уметничке дружине простор за рад и извођење програма налазили су у тадашњим ваљевским кафанама. Најпре у „Пролећу”, које је касније променило име у „Америка”. Још 1911. године „Абрашевић” је био у „Европи”. Тако се, наиме, звала кафана у којој су се одигравале позоришне и певачке вечери. Тридесетих година све се одигравало у кафани „Булевар”. Простори у којима су чланови друштва наступали мењали су се све до 1960. године када је изграђен Дом културе Ваљево, где су се коначно удомили, уз веома добре услове за рад.

Велики културни препород, речено је на свечаној академији, Ваљево је доживело седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, што се у доброј мери поклапало са успоном и уметничким постигнућима „Абрашевића”. У то доба настали су и „Југословенски сусрети Абрашевића”, манифестација која је током четврт века Ваљево стављала у саму жижу културног аматеризма на простору бивше Југославије.

Реализовали су „абрашевићевци” бројне позоришне представе међу којима су „Пут око света”, „Добри човек из Сечуана”, „Подвала”, „Ђидо”, „Ромео и Јулија”, „Радован Трећи”, „Ожалошћена породица”, „Колубарска битка”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Сеобе”, „Госпођа министарка”, „Развојни пут Боре Шнајдера”, „Мандрагола”, „Балкански шпијун”, „Мрешћење шарана”, „Буре барута”... Редитељску палицу држали су, поред осталих, Дејан Мијач, Оливер Викторовић, Егон Савин, Милан Караџић, Миле Гајић, Мирослав Трифуновић... Уз незаборавног Верољуба Вецу Андрића, најпознатијег ваљевског глумца аматера, и генерације других глумаца, са „Абрашевићевих” „дасака” потекли су и Јасмина Ранковић Аврамовић, Ненад Јездић, Иван Томашевић, Влада Живковић, Слободан Петрановић, Петар Лазић, Катарина Вићентијевић, Нела Михаиловић, Небојша Миловановић, Милица Јаневски, Зоран Ћосић, Жељко Митровић Пинта...

Чувени „Абрашевићев” фолклорни ансамбл наступао је широм земље и света, освајајући признања у великом броју држава – Канади, САД, Израелу, Мексику, Португалији, Шпанији, Француској, Италији, Грчкој, Пољској, Холандији, Немачкој... Врхунац су свакако били наступи у „Карнеги холу” у Њујорку и „Кенеди центру” у Вашингтону.

Омладински мешовити хор ваљевског „Абрашевића”, пре свега под диригентском палицом професора Драгана Васиљевића, 12 пута је био победник републичких такмичења у хорском певању. „Абрашевићев” хор награђиван је и на Југословенским хорским свечаностима, а највећа част му је указана учешћем на централној прослави обележавања 200. годишњице Француске револуције у Марсељу, на коју су били позвани најбољи европски професионални хорови националног статуса и значаја.

Хор „Абрашевића” био је полазна тачка многих успешних музичких каријера, вреди поменути Маријану Мијановић, европску оперску звезду, Владу Андрића, првака Београдске опере, Милана Недељковића, диригента великог оркестра „Позоришта на Теразијама”, Ирену Благојевић, сјајну џез певачицу...

На свечаној академији, поводом јубилеја, први пут су уручене награде „Драгутин Мијановић Мијан”, за изузетно културно прегалаштво и допринос развоју и афирмацији „Абрашевића”. Признање носи име по, гимназијском професору, дугогодишењм председнику „Абрашевића” и великом заљубљенику у уметност.