Талас јануарских поскупљења

Републичка влада најављује да ће главни талас економске кризе ове године запљуснути грађане за неколико месеци. Драстична поскупљења комуналних услуга и робе од 1. јануара већ прилично утичу на новчанике Београђана.

Само за телефон, даљинско грејање, топлу воду и превоз суграђани ће морати да издвајају за 33 до 45 одсто више него досад. Цигарете су скупље за десетак динара, гориво заседам, ауто-гас око три, пиво у лименци за неколико динара, док суграђани већ плаћају за десет одсто скупље месо и производе од меса.

Ове зиме грејање ће у сваком домаћинству заузимати највећи део рачуна за комуналије. Према истраживању Агенције за енергетику, највећи трошак је загревање котлова за етажно грејање, на лож-уље или електричну енергијуза чак 100.000 динара годишње.Шта је најјефтиније за загревање станова тешко сада може било ко да процени, али сигурно је да грејање на гас или из топлана то вишеније. Струја, засад, ако се пажљиво троши и само ноћу, може да се води као најповољнији енергент.

–Загревање термоакумулационим пећима кошта око 5.500 динара месечно или годишње око 32.000 динара, али само ако се укључује уз услов коришћења јефтиније ноћне струје. Од првог дана ове године најскупље централно грејање у Србији плаћајуБеограђани, и то 64,37 динара по квадратном метру стана рачунајући и порез на додату вредност. Тако ће месечни рачун за стан од 60 квадрата бити 3.862 динара. Грађани ће годишње за ову намену, ако у међувремену не дође до новог поскупљења, платити чак 46.345 динара. Што је 12.000 динара више у односу на ранију цену – кажу у Агенцији за енергетику.

Да би смањила ове рачуне, због енергетске кризе, републичка влада је препоручила и „Београдским електранама” да умање рачуне за комуналије домаћинствима за дане у којима нисмо имали грејање. Горан Алексић, члан Градског већа, каже да ће домаћинстава која су имала проблема са даљинским грејањем добити умањене рачуне. Он, међутим, тврди да нема основа да потрошачи плаћају нижу цену, јер топлане уместо гаса користе мазут који је јефтинији енергент.

– Домаћинства у престоници и са поскупљењем не плаћају економску цену даљинског грејања, због чега „Београдске електране” послују са губицима. У енергетској кризи смо брзо реаговали и око 97 одсто станова је загревано нафтним дериватом које ћемо комбиновати са гасом, али због тога неће бити мањи рачуни за грејање – истиче Алексић.

Економисти сматрају да су поскупљења могла да буду мања и у више наврата и да смањивање јавне потрошње не би требало да значи само повећање цена већ и ефикаснији рад предузећа и службеника.

Претходних година влада је ограничавала раст цена комуналних услуга на испод десет одсто, али сада због препоруке ММФ-а то није у могућности, што ће довести до веће инфлације од предвиђених осам одсто.

„Цунами” на кућне буџете уследиће већ од 1. фебруара, када ће поскупети градски превоз за више од 30 одсто. Тако ће запослени годишње плаћати 7.400 динара више за маркице. То је, ипак, јефтиније, него да путници за 80 динара купују појединачне карте на киоску, што је годишње око 58.000 динара. Грађани су незадовољни што ће поскупети превоз, јер наводе да су цене горива последњих месеци у паду.

– Цена превоза је морала да буде увећана јер Београђани не плаћају економску цену услуга ГСП-а. Цена нафте је за годину дана порасла за 38 одсто, раст цена на мало за 12,35, док је евро „ојачао” у односу на динар за више од 15 одсто. У исто време је цена полиса осигурања возила повећана је за 11, а комунална такса приликом регистрације возила за око 14 одсто. Када се на ова поскупљења дода и раст инфлације, онда је јасно зашто је градски превоз морао да поскупи – објашњавају у Дирекцији за јавни превоз.