Ново лице на челу јавног сервиса

Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да верује да ће следећа година можда бити најбоља година у нашој историји што се тиче повећања животног стандарда, што се тиче завршавања инфраструктурних објеката, што се тиче промене лица Србије, али морамо много да радимо, морамо много да се трудимо, морамо много да се боримо и биће много тешких одлука које морамо да доносимо. 
Председник каже „можда најбоља”, али за медијску сцену Србије може се рећи да ће 2026. година готово извесно бити најбоља. Наиме, у фебруару истиче други петогодишњи мандат генералног директора Радио-телевизије Србије Драгана Бујошевића, што значи да он напушта ту функцију и да, по закону и правилнику, више нема право да остане. На чело јавног сервиса долази ново лице, а управо та промена може бити почетак преко потребне трансформације институције која је годинама била заробљена у старим кадровским обрасцима, затвореним круговима утицаја, али и наводно сумњивим финансијским праксама. 
Ипак, упркос формално јасној ситуацији, последњих недеља у луксембуршким медијима развија се тиха, координисана кампања која иде у правцу очувања постојећег стања. Ти медији промовишу тезу да „немамо респектабилан избор”, да „нема добрих кандидата” и да је „најразумније” да Бујошевић остане као вршилац дужности. 
Пензионисани професор Факултета политичких наука Радe Вељановски добро је сумирао тај став кад је рекао: „Очигледно да и овога пута немамо респектабилан избор кандидата и бојим се да овај конкурс неће моћи да има успешан епилог.” Затим је поставио питање како је могуће да једно од најважнијих места у медијском систему привуче само три кандидата. И сам даје одговор: „У друштву немамо атмосферу која охрабрује људе који су стварно стручни и који би стварно могли да обављају тај посао да се кандидују, јер не верују да у оваквим околностима може права личност да буде изабрана.”
Међутим, проблем с оваквим тумачењем је што игнорише кључну чињеницу: исход конкурса нема никакве везе с мандатом Драгана Бујошевића. Он не може остати директор ни по коју цену. Иако медији шире тезу да ће „конкурс пропасти” како би оправдали његов останак, та опција правно – не постоји. Бујошевићу истиче други мандат, а трећи није дозвољен. Такође, Правилник РТС-а јасно прописује да једно лице може бити само два пута постављено као в. д. генералног директора – а Бујошевић је ту квоту одавно исцрпео. Чак и да Управни одбор закључи да кандидатуре нису задовољавајуће, нови в. д. мора бити неко други. 
Упркос томе, луксембуршки медији упорно понављају да „Бујошевић можда мора још мало да остане”. Тај став подгрејао је и Слободан Цвејић, потпредседник Србија центра (СРЦЕ) и бивши члан РЕМ-а, који је изјавио да је кандидатура Брaнислава Кланшчека „проблематична”, јер „он још седи у Управном одбору, који ће сад бирати кандидата… Он је могао да припреми терен, да лобира, да изгради некакве утицаје и да обећа неким људима функције”. Чланови Управног одбора не смеју да буду у пословном односу с РТС-ом, тако да од тих функција нема ништа, а малициозна претпоставка о припремању терена и лобирању може да се упути сваком кандидату. Иако Цвејић признаје да је Кланшчекова кандидатура „по закону могућа”, он наглашава да је „до неке мере” у питању сукоб интереса. Али искључиво „до неке мере” – дакле, не правно, већ политички и медијски конструисано. Кланшчек је поступио у складу са прописима: повукао се из рада Управног одбора до окончања поступка. Где је онда сукоб интереса? Ни у закону, ни у правилнику, већ само у медијској интерпретацији. 
Цвејић је, ипак, открио суштину читаве кампање: очекивање да ће Бујошевић остати, макар и као в. д. Он каже: „Можда ће досадашњи в. д. директор Драган Бујошевић ’неким чудом’ морати још да носи ту функцију… по закону то може да траје шест месеци… и тако може да испослује Вучићу до следећих избора да га држе у Дневнику по пола сата.”
Овај наратив савршено одговара онима који су под Бујошевићевим мандатом изградили сопствене финансијске интересе. „Пиштаљка” је више пута писала о сумњивим тендерима, намештеним продукцијама, спорним копродукцијама и нетранспарентним маркетиншким пословима. У медијској бранши годинама се говори да је РТС под његовим руководством наводно функционисао као банкомат за одређени круг произвођача садржаја и посредничких агенција. Тај круг, разумљиво, не жели промене. 
Зато се воде хајке, шире сумње, дисквалификују кандидати и подгрева прича да „нема бољих”, јер ако „нема бољих”, онда остају они стари, макар и противправно. Али правила су овога пута на страни јавности, а не интересних група. Конкурс може успети или пропасти, али исход је исти: Бујошевић одлази. 
Стварно питање гласи: Хоће ли РТС добити директора који ће јавни сервис заиста вратити грађанима? Сазнаћемо 15. децембра, за када је заказана седница Управног одбора и када ће се гласати за новог генералног директора. 
Уз све изазове, ово је прва прилика после дуго времена да јавни сервис добије нову управу, нову визију и нову одговорност. Да се прекине с праксом у којој су приватни уговори важнији од јавне мисије, а изношење личних политичких афинитета новинара на радном месту важнији од професионалних стандарда. 
Када председник Вучић говори о најбољој години у историји Србије, то подразумева и институције које прате тај развој. А јавни сервис је управо она институција која мора да покаже да Србија улази у ново време – време транспарентности, професионализма и одговорности. 
Бујошевић одлази. Тај процес је необорив и законски јасан. Сада је питање да ли ћемо добити РТС који ће служити свим грађанима – или ће неко поново покушати да га задржи као приватну касицу прасицу. Ако желимо Србију која напредује, онда морамо желети и јавни сервис који је достојан те Србије. РТС на који ћемо, коначно, бити поносни.

*Члан Управног одбора РТС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа