Матеја Кежман – таленат или заблуда

Од нашег специјалног извештача

ГЕЛЗЕНКИРХЕН, 18. јуна – Тешко да ће икада бити заборављен пораз у другој утакмици "плавих" на Мундијалу 2006. Шест примљених голова од селекције Аргентине, биланс је једне репрезентације која за који дан нестаје са светске фудбалске позорнице и одлази у историју. У среду 21. јуна, овде у Немачкој селекција земље које више нема, под именом Србија и Црна Гора, игром судбине изаћи ће последњи пут на терен против репрезентације Обале Слоноваче, не би ли покушала да макар мало ублажи горак укус који цела нација носи од тог несрећног предвечерја са велелепног стадиона "Велтинс арена" у Гелзенкирхену.

Да ли је све морало баш тако да се заврши по нас, питање је на које није лако наћи прави одговор.

Где су одговори

Ипак, оно што се не може порећи је чињениица да смо у том мечу од 65. минута играли са играчем мање, јер је, због грубог насртаја с леђа на једног противничког играча, црвени картон добио наш центарфор Матеја Кежман. Пре тога, Кежман је већ зарадио жути картон у првом полувремену, а због поменутог прекршаја судија Италијан Росети, одмах му је показао пут у свлачионицу.

До тада добро уздрман, наш брод, било је јасно, неће дуго моћи да одолева налетима "гаучоса". А било је већ 3:0 за њих. Матеја Кежман мирно је напустио терен као да се ништа није догодило, као да га се све то уопште не тиче...

На несрећу, ствари су потом кренуле још горе по нас. Примили смо, од 78. до 88. минута још три гола и то је био крај.

Да ли је Кежман био свестан медвеђе услуге коју је направио екипи?

Чини се да није. Јер, није ово први пут да необјашњиво грубо стартује на противничког играча далеко од нашег гола у ситуацији која не представља опасност. Његова улога у тиму је превасходно да даје голове, то је ваљда јасно, али када начини овакав прекршај, онда се поставља и друго питање: колико је користан за екипу, посебно ако током две утакмице на шампионату не упути ни један једини ударац ка противничком голу. Центарфор, а није шутнуо лопту...

Још нешто. Није први пут овом фудбалеру да чини грубе и потпуно непотребне фаулове. Сећамо се утакмице са Европског првенства у Белгији и Холандији, када је у игри провео тачно 32 секунде. Први старт и одмах тежак прекршај, а потом и муњевити црвени картон. Поставио је светски рекорд. За Риплија. Играли смо тада против Норвежана и водили са 1:0. На срећу, тако се и завршило.

"Књига утисака" овог 27. годишњака има још страница.

У утакмици квалификација за европско првенство у Португалији 2004, у Подгорици, против Азербејџана, (2:2), када је селектор био Дејан Савићевић, Кежман је био замењен у другом полувремену, потом је љут, поразбијао оно што се могло разбити у свлачионици, да би по завршетку сусрета, заједно са Станковићем и Лазетићем, изнајмљеним авионом одлетео за Београд, не јављајући се никоме из Стручног штаба...

Консеквенце су изостале, као што уосталом изостају и када су "несташлуци" других наших фудбалера у питању. Ту смо доста специфични, разликујемо се од других репрезентација. Да ли се ради о посебним педагошким методима, или нечем другом, тек са сигурношћу можемо да тврдимо да се оне не примењују код других репрезентација и селектора.

На другој страни учинак тог истог Матеје Кежмана током његових 49 репрезентативних утакмица је следећи: постигао је 17 голова од којих су неки били и одлучујући, као они против Шпаније у Мадриду (1:1) у квалификацијама за ово првенство, против селекције БиХ, у Београду (1:0), у Виљнусу против Литваније, такође је био стрелац првог поготка "плавих" (2:0). Био је стрелац и другог гола и против Белгије у Бриселу (2:0). То му је био први гол после 15 "посних" наступа за репрезентацију СЦГ. Што би се рекло – велики промет, мала зарада!

Можа ће се некоме "скенирање" Кежмановог учинка учинити сувише строгим судом, али истини се мора погледати у очи, не само када је у питању овај, иначе скромни и културни млади човек.

Заостајемо за другима

Његова жеља за постизање гола, несразмерно је велика у односу на његове напоре да побољша индивидуалну технику, посебно приликом пријема и предаје лопте. Ту је најслабији, а на месту је које не пружа превише ни простора ни прилика. Те слабости посебно долазе до изражаја због начина на који игра наша репрезентација, окренута превасходно одбрани свог гола, са ретким контранападима. У холандском првенству, где се прославио и два пута понео титулу најбољег стрелца игра се другачији фудбал, са много напада са више играча у шеснаестерцу, чешћим шутирањем на гол. У тим околностима Кежман се много боље сналазио. У нашим, усамљен, препуштен себи, свом умећу и противничким одбранама, најчешће је у неприликама, које већ постају забрињавајуће.