Од јануара порез на угљен-диоксид

Заштита од нелојалне конкуренције, оснивање фонда за декарбонизацију и верификација стварних емисија од домаћих верификатора, кључни су захтеви привреде погођене ЦБАМ уредбом, поручено је на панелу „Климатска и трговинска политика – да ли је регион спреман за ЦБАМ” посвећеном увођењу националног пореза на емисије угљен-диоксида од 1. јануара, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а.

Помоћница министра у Министарству енергетике Јована Јоксимовић истакла је да је Србија последње две и по године интензивно радила са Европском комисијом како би домаћи механизам био признат у ЕУ.

„Успешно смо издејствовали да се карбон таксе земаља које зависе од угља, као што је Србија где се 60 одсто струје добија из угља, сматрају усклађеним са ЕУ политикама”, рекла је она. Додала је да је Србија најспремнија у региону, јер већ има усвојен план енергетске транзиције и климатски план.

Члан Фискалног савета Слободан Минић подсетио је да две трећине извоза Србије иде ка ЕУ, а да је домаћа привреда енергетски интензивна, са двоструко већим емисијама од европског просека, преноси Танјуг.

„Укупан макроекономски ефекат неће бити драматичан, али ће поједине индустрије бити значајно погођене, пре свега, гвожђе и челик. Утицај на цемент би био ограничен, јер Србија мали део производње извози”, рекао је он.

Технички директор фабрике цемента, Холцим Србија Марко Мухадиновић је поручио да су „људи и њихове компетенције кључни за транзицију”, и истакао да је компанија до сада уложила 150 милиона евра у декарбонизацију у Србији те да очекује да домаћа регулатива прати европску мапу пута. Нагласио је да су кључне мере у цементној индустрији замена сировина и горива, прелазак на обновљиве изворе енергије и јасна регулатива.

Посебно је истакао важност да се део прихода од ЦБАМ-а задржи у земљи и усмери у индустрију кроз наменски фонд.

„Ако хоћемо да се такмичимо у Европи, тај новац мора остати у сектору декарбонизације”, нагласио је он. Директор компаније Металфер Бранко Зечевић истакао је да је ова компанија уложила 120 милиона евра у нове технологије, али да неће сви моћи да пређу на нове технологије.

„Одређене земље које то не могу спуштају цене и постају нелојална конкуренција”, рекао је он и поручио да глобална слободна трговина де фацто више не постоји, јер све државе уводе заштиту својих произвођача.

„Ако је наше тржиште једно од ретких потпуно отворених, све инвестиције у декарбонизацију биће узалудне уколико дозволимо улазак производа који у транзицију не улажу”, поручио је он.

Додао је да ће велики део производа из земаља које нису у ЦБАМ-у тражити нова, незаштићена тржишта, међу којима и наше.

Панел „Климатска и трговинска политика – да ли је регион спреман за ЦБАМ” одржан је у оквиру конференције Цоре даyс 2025, коју је организовао НАЛЕД, уз подршку Шведске Владе и у сарадњи са Партнерством за конкурентан регион. Конференција је окупила више од 300 учесника – представника влада, општина, привреде и цивилног сектора из региона и ЕУ, са циљем размене искустава и добрих пракси примене ЕСГ стандарда, са фокусом на права радника, родну равноправност, социјалне јавне набавке, социјално предузетништво и јачање одрживости у ланцима снабдевања.