Тако је радикални и милитантни лидер Омар Бакри упозорио да су могући терористички напади на Бугарску, Румунију, Србију и друге земље региона, јер све те територије, како тврди, историјски припадају исламу, пренели су румунски медији. Бакри је рекао да „када ислам уђе на неку територију, она постаје исламска, па је због тога ислам обавезан да је кад-тад ослободи”.

Експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић каже да се терористичке организације користе као геополитички инструмент у оквиру специјалних операција обавештајних служби.

У изјави за „Политику” тврди да, када западним интересима буде одговарало, може чак да буде изведен терористички акт у Србији, укључујући средине са српском већином на Космету, или у суседној Босни и Херцеговини. „Босна и тзв. Косово су партнери глобалног тероризма и његова одскочна даска за деловање у Европи, али и на неким другим местима у свету. Најважнији центри ’Муслиманског братства’ су у Лондону, Дохи и Истанбулу. Колико је то озбиљно, па погледајте Хамас и све терористичке организације које видимо засноване су на политичком концепту и програму екстремног ислама и насиља које су артикулисала ’Муслиманска браћа’”, каже Галијашевић.

Упозорава да је други колосек националне политике формулисане у Сарајеву. Наводи да би било погрешно терористичке акције у овој држави називати инцидентима, јер је, како оцењује, ту реч о системским акцијама које трају још од деведесетих година прошлог века. Издваја два најважнија обележја глобалног тероризма у БиХ. „Они су и данас функционални израз тежње за такозваном исламском државом. Они су и даље уклопљени у основне националне интересе формулисане у Сарајеву. Та два елемента су да препознајемо политички програм, политички радикализам, те екстремни програм организације ’Муслиманска браћа. Они делују преко организације ’Млади муслимани’, посебно снажно у БиХ, где су се уградили у политички систем, односно поједине институције, посебно у правосуђу, а имају своје пипке и у суседним државама, као што је Србија”, наводи Галијашевић.

Уколико би се анализирао степен опремљености и обуке исламистичких терориста за убиства на јавном месту, може се закључити колико су опасни. Али политичко Сарајево и Приштина све то, свесно, гурају под тепих. Галијашевић подсећа да је за последње убиство полицајца у Босанској крупи недавно завршено суђење, а починилац је добио заводске мере. „Дакле, није ни добио затвор, што сведочи како се у Босни тумаче акти тероризма. Пазите, реч је о убици полицајца на радном месту и то ножем. Чак и ако анализирамо 44 пресуде за тероризам изречене у последњих осам година, видећемо да је просечна казна 13 месеци. Дакле, већи просек кажњавања имају шумска крађа, пљачке бензинских пумпи или обијање трговина од тероризма у БиХ. У Босни и Херцеговини терористи су на домаћем терену. Имају под контролом владине институције – утичу на обавештајне и безбедносне политике, врше несметане обуке, чак и у војним гарнизонима у БиХ”, каже Галијашевић.

Истиче да је на Косову и Метохији већи опрез због примедби које су стизале од озбиљних држава и зато је косовска полиција морала да интервенише и хапси радикалне исламисте, а само су задржали оне који су лојални западним интересима и који су геополитички инструмент западних служби. „Тероризам и организовани криминал су под њиховом директном контролом и све је то снажније изражено на Косову. Не само да иду у корак већ служе и за остваривање тог јединственог политичког циља, а то је КиМ без Срба. Није главни циљ да КиМ буде држава, како они сматрају, и зато мисле да је боље да засад не буде примљена у УН док не реше свој проблем на исти начин како су то Хрвати решили. А то је масовни изгон. Или прављењем више озбиљних терористичких аката чији је циљ стварање страха и протеривање српског становништва”, наводи Галијашевић.

Управо због тога не искључује терористичке акте у Србији и региону и наводи да је питање времена када ће се то десити. Додаје да када се узме у обзир чињеница да је у БиХ слаб безбедносни систем, а да је на Космету криминални „безбедносни систем”, онда је то темељ да терористи могу слободно да делују. „Њихов стратешки циљ је антисрпски – и само се гледа које мере треба да се примене против Срба, било то у Босни, било у јужном делу Србије. Процена и избор тренутка је у рукама терористичких организација”, упозорава Галијашевић.

А бивши оперативац Државне безбедности Божидар Спасић подсећа да се после рата у Сирији између 80 и 150 албанских терориста вратило на Косово и Метохију и да се, према тренутним подацима којима располажу наша и стране обавештајне службе на територији КиМ, налази 400 и 500 исламиста који су распоређени по зонама. Наводи да је то урађено по шаблону како је била распоређена широм Косова и Метохије мрежа терористичке такозване ослободилачке војске Косова. „Тако су они распоређени око Качаника, Урошевца, има их и по околним селима. По овом рецепту распоредили су се дословно исто као џихадисти у Босни и Херцеговини, у неким најекстремнијим деловима окупиране територије КиМ. Они имају своје заједнице и живе по неким својим правилима”, каже за „Политику” Божидар Спасић.

Наводи да они имају своја организациона тела и да имају свој комитет. Спасић каже да су они у стању да за 20 минута буду у контакту са сваком од тих заједница и да мобилишу онолико људи колико је потребно, уколико постоје потребе да се укључе у међународне терористичке снаге. Каже да су веома добро обучени, али су и веома добро контролисани и у сваком моменту над њима контролу имају безбедносне службе Запада. Додаје да се у бази „Бондстил” налази посебан оперативни центар и ту се води евиденција ко може бити врбован за одређене операције.

Младићи са Косова и Метохије су, пропорционално броју становника и територији, били најбројнији на ратиштима у Ираку и Сирији, борећи се на страни исламиста. Према грубим проценама обавештајних служби, више од 2.000 људи са Балкана, претежно са Космета, али и из Босне и Херцеговине, било је у саставу екстремистичких јединица. Тако је Би-Би-Си својевремено навео да „млади са Косова постају бомбаши самоубице”.

Пре годину дана дошло је до убиства наредника такозване косовске полиције и бившег припадника терористичке ОВК Мухамеда Лике у Качанику, што је отворило бројна питања у албанском делу јавности на Косову и Метохији. Главно је да представници привремених институција у Приштини игноришу или пак површно и само за неке базичне потребе јавности истражују терористичке групе на Космету повезане са „Муслиманском браћом”. На основу обавештајних података радикална исламска идеологија је добила на замаху на Космету после агресије НАТО-а 1999. године и то управо пред очима међународне заједнице.

Поједини медији на албанском језику навели су да је полицајац убијен „због вере” и да нема говора о обичном обрачуну. Пренели су да постоје два догађаја која су наводно повезана са убиством, а десила су се пре две године у Качанику. Наиме, Лика је био у патроли када је ухапшен Х. Б. због сумње да је ширио екстремну верску идеологију, а наводно је био на дужности и онда када су ухапшени радикални исламисти због паљења новогодишње јелке у качаничком насељу Ђенерал Јанковић, којег Албанци зову Елез Хан. Неки од њих су, наводно, међу осумњиченима за убиство. За поједине се накнадно утврдило да су прошли обуку у Босни и Херцеговини и да су у њиховим кућама пронашли униформе одреда „Ел муџахедин”, чији припадници су се „истицали” ратним злочинима у БиХ.

Џевад Галијашевић подсећа да Мирослав Туђман у књизи „Друга страна Рубикона” износи податак да је већ у јануару 1992. године више од 1.000 афроазијских елемената са ратним искуством из Авганистана примљено у држављанство БиХ и да су то урадиле власти у Сарајеву. Према његовим речима, нису то били инциденти него системско деловање „Муслиманске браће”, које никада није престало у БиХ. „Они су за своје екстремне политичке програме пронашли верско учење и праксу вехабизма да би добили ’божански верски легитимитет’. Тако су се, осим онога што су понудили као лажни патриотизам, огрнули и ореолом вере, ислама”, оцењује Галијашевић.

Алија Изетбеговић – од Ханџар дивизије до декларације

Бивши председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, надахнут идејама „Муслиманске браће”, формулисао је јединствену идеологију и посебан програм исламизације муслимана и стварања муслиманског друштва и муслиманске власти, као изградњу исламске државе у Босни. Због тих идеја је више пута осуђиван, а Изетбеговићеве теорије („Ислам између Истока и Запада” и „Исламска декларација”) представљале су, у стварности, примитивни политички програм изградње друштва и државе, својствен само средњем веку Блиског истока. С обзиром на време настанка, заправо су биле рефлексија реисламизације Блиског истока и препорука за улазак у круг чланова и следбеника „Муслиманске браће”.

Алија Изетбеговић је аутор „Исламске декларације” из 1970, коју су чак и бивше комунистичке власти у Југославији, осудивши га на 14 година затвора, протумачиле као позив на увођење фундаменталистичког шеријатског права у БиХ – тада једној од југословенских република. У манифесту дугачком тридесетак страна се, између осталог, залагао за панисламизам и буђење ислама од „Марока до Индонезије”. Најближи сарадници Изетбеговића су, међутим, за њега говорили да је био крајње непоуздан за било какав договор, користећи се врдањем, двосмисленостима и недореченостима. Према истим изворима, одустајао је од договореног, повлачио потпис, био је склон ситним преварама, што је било неприлично његовом статусу и годинама.

Чак и они који су са њим блиско сарађивали, попут Нијаза Дураковића, сведоче да је, иако искрени верник, лагао да и не трепне. Изетбеговић је то у неким интервјуима покушао да објасни речима: „Пре подне ми се чини боље овако, а по подне онако, али и живот је пун противречја.” Иначе, о учешћу Алије Изетбеговића у злогласној Ханџар дивизији писао је својевремено и амерички „Њујорк тајмс”. Америчке новине су 2003. године констатовале и то да је уочи Другог светског рата био припадник организације „Млади муслимани”. Њени чланови су, према бројним историјским изворима, фактички основали Ханџар дивизију. У тексту „Њујорк тајмса” се додаје да је због тога, након што је Титова комунистичка влада основана 1946. године, војни суд осудио Изетбеговића.

Војна обука и припреме за сукоб

Коментаришући извештај Европске комисије у којем се наводи да посебан безбедносни проблем за БиХ представљају клубови борилачких вештина и „ерсофт” клубови који су повезани са исламским екстремизмом, Галијашевић истиче да је апсолутно објективна констатација да је реч о војној обуци. Наводи да је у БиХ карактеристично то што је „ерсофт” могућност да се војне обуке спроводе углавном по вехабијским насељима, а да с друге стране проналазе одређену врсту интеграције са „другом колоном” сарајевске политике. „Имамо две колоне које иду истим путем, без обзира на то да ли је једна колона исламистичка, а то значи под вођством СДА, а друга, бивша, титоистичка, односно наводна грађанска, коју предводи СДП. Оне се налазе на свим овим питањима у којима се даје подршка радикалним групама, у којима се учествује у одређеним врстама војних обука, не само ових ’ерсофт’ клубова”, појашњава Галијашевић.

Објашњава да је то палета обука које они обављају у БиХ по касарнама, гарнизонима, чак и Оружаним снагама БиХ, а тврде да су то спортске активности. Галијашевић наглашава да је овде реч о припремама које се у стотинама вехабијских насеља константно врше и у којима сада учествује и такозвана социјалдемократска политичка колона. „Видећете у заједничком наступу у тим клубовима, иако их предводе углавном вехабије, по изгледу, и лица која су глатко обријана и за која можете закључити да припадају некој другој врсти идентитета. Оно што их обједињава и мотивише да врше овакве врсте војних обука јесте њихово припремање за оружани сукоб, пре свега са Србима, али и са Хрватима”, закључује Џевад Галијашевић.