Tako je radikalni i militantni lider Omar Bakri upozorio da su mogući teroristički napadi na Bugarsku, Rumuniju, Srbiju i druge zemlje regiona, jer sve te teritorije, kako tvrdi, istorijski pripadaju islamu, preneli su rumunski mediji. Bakri je rekao da „kada islam uđe na neku teritoriju, ona postaje islamska, pa je zbog toga islam obavezan da je kad-tad oslobodi”.

Ekspert za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević kaže da se terorističke organizacije koriste kao geopolitički instrument u okviru specijalnih operacija obaveštajnih službi.

U izjavi za „Politiku” tvrdi da, kada zapadnim interesima bude odgovaralo, može čak da bude izveden teroristički akt u Srbiji, uključujući sredine sa srpskom većinom na Kosmetu, ili u susednoj Bosni i Hercegovini. „Bosna i tzv. Kosovo su partneri globalnog terorizma i njegova odskočna daska za delovanje u Evropi, ali i na nekim drugim mestima u svetu. Najvažniji centri ’Muslimanskog bratstva’ su u Londonu, Dohi i Istanbulu. Koliko je to ozbiljno, pa pogledajte Hamas i sve terorističke organizacije koje vidimo zasnovane su na političkom konceptu i programu ekstremnog islama i nasilja koje su artikulisala ’Muslimanska braća’”, kaže Galijašević.

Upozorava da je drugi kolosek nacionalne politike formulisane u Sarajevu. Navodi da bi bilo pogrešno terorističke akcije u ovoj državi nazivati incidentima, jer je, kako ocenjuje, tu reč o sistemskim akcijama koje traju još od devedesetih godina prošlog veka. Izdvaja dva najvažnija obeležja globalnog terorizma u BiH. „Oni su i danas funkcionalni izraz težnje za takozvanom islamskom državom. Oni su i dalje uklopljeni u osnovne nacionalne interese formulisane u Sarajevu. Ta dva elementa su da prepoznajemo politički program, politički radikalizam, te ekstremni program organizacije ’Muslimanska braća. Oni deluju preko organizacije ’Mladi muslimani’, posebno snažno u BiH, gde su se ugradili u politički sistem, odnosno pojedine institucije, posebno u pravosuđu, a imaju svoje pipke i u susednim državama, kao što je Srbija”, navodi Galijašević.

Ukoliko bi se analizirao stepen opremljenosti i obuke islamističkih terorista za ubistva na javnom mestu, može se zaključiti koliko su opasni. Ali političko Sarajevo i Priština sve to, svesno, guraju pod tepih. Galijašević podseća da je za poslednje ubistvo policajca u Bosanskoj krupi nedavno završeno suđenje, a počinilac je dobio zavodske mere. „Dakle, nije ni dobio zatvor, što svedoči kako se u Bosni tumače akti terorizma. Pazite, reč je o ubici policajca na radnom mestu i to nožem. Čak i ako analiziramo 44 presude za terorizam izrečene u poslednjih osam godina, videćemo da je prosečna kazna 13 meseci. Dakle, veći prosek kažnjavanja imaju šumska krađa, pljačke benzinskih pumpi ili obijanje trgovina od terorizma u BiH. U Bosni i Hercegovini teroristi su na domaćem terenu. Imaju pod kontrolom vladine institucije – utiču na obaveštajne i bezbednosne politike, vrše nesmetane obuke, čak i u vojnim garnizonima u BiH”, kaže Galijašević.

Ističe da je na Kosovu i Metohiji veći oprez zbog primedbi koje su stizale od ozbiljnih država i zato je kosovska policija morala da interveniše i hapsi radikalne islamiste, a samo su zadržali one koji su lojalni zapadnim interesima i koji su geopolitički instrument zapadnih službi. „Terorizam i organizovani kriminal su pod njihovom direktnom kontrolom i sve je to snažnije izraženo na Kosovu. Ne samo da idu u korak već služe i za ostvarivanje tog jedinstvenog političkog cilja, a to je KiM bez Srba. Nije glavni cilj da KiM bude država, kako oni smatraju, i zato misle da je bolje da zasad ne bude primljena u UN dok ne reše svoj problem na isti način kako su to Hrvati rešili. A to je masovni izgon. Ili pravljenjem više ozbiljnih terorističkih akata čiji je cilj stvaranje straha i proterivanje srpskog stanovništva”, navodi Galijašević.

Upravo zbog toga ne isključuje terorističke akte u Srbiji i regionu i navodi da je pitanje vremena kada će se to desiti. Dodaje da kada se uzme u obzir činjenica da je u BiH slab bezbednosni sistem, a da je na Kosmetu kriminalni „bezbednosni sistem”, onda je to temelj da teroristi mogu slobodno da deluju. „Njihov strateški cilj je antisrpski – i samo se gleda koje mere treba da se primene protiv Srba, bilo to u Bosni, bilo u južnom delu Srbije. Procena i izbor trenutka je u rukama terorističkih organizacija”, upozorava Galijašević.

A bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić podseća da se posle rata u Siriji između 80 i 150 albanskih terorista vratilo na Kosovo i Metohiju i da se, prema trenutnim podacima kojima raspolažu naša i strane obaveštajne službe na teritoriji KiM, nalazi 400 i 500 islamista koji su raspoređeni po zonama. Navodi da je to urađeno po šablonu kako je bila raspoređena širom Kosova i Metohije mreža terorističke takozvane oslobodilačke vojske Kosova. „Tako su oni raspoređeni oko Kačanika, Uroševca, ima ih i po okolnim selima. Po ovom receptu rasporedili su se doslovno isto kao džihadisti u Bosni i Hercegovini, u nekim najekstremnijim delovima okupirane teritorije KiM. Oni imaju svoje zajednice i žive po nekim svojim pravilima”, kaže za „Politiku” Božidar Spasić.

Navodi da oni imaju svoja organizaciona tela i da imaju svoj komitet. Spasić kaže da su oni u stanju da za 20 minuta budu u kontaktu sa svakom od tih zajednica i da mobilišu onoliko ljudi koliko je potrebno, ukoliko postoje potrebe da se uključe u međunarodne terorističke snage. Kaže da su veoma dobro obučeni, ali su i veoma dobro kontrolisani i u svakom momentu nad njima kontrolu imaju bezbednosne službe Zapada. Dodaje da se u bazi „Bondstil” nalazi poseban operativni centar i tu se vodi evidencija ko može biti vrbovan za određene operacije.

Mladići sa Kosova i Metohije su, proporcionalno broju stanovnika i teritoriji, bili najbrojniji na ratištima u Iraku i Siriji, boreći se na strani islamista. Prema grubim procenama obaveštajnih službi, više od 2.000 ljudi sa Balkana, pretežno sa Kosmeta, ali i iz Bosne i Hercegovine, bilo je u sastavu ekstremističkih jedinica. Tako je Bi-Bi-Si svojevremeno naveo da „mladi sa Kosova postaju bombaši samoubice”.

Pre godinu dana došlo je do ubistva narednika takozvane kosovske policije i bivšeg pripadnika terorističke OVK Muhameda Like u Kačaniku, što je otvorilo brojna pitanja u albanskom delu javnosti na Kosovu i Metohiji. Glavno je da predstavnici privremenih institucija u Prištini ignorišu ili pak površno i samo za neke bazične potrebe javnosti istražuju terorističke grupe na Kosmetu povezane sa „Muslimanskom braćom”. Na osnovu obaveštajnih podataka radikalna islamska ideologija je dobila na zamahu na Kosmetu posle agresije NATO-a 1999. godine i to upravo pred očima međunarodne zajednice.

Pojedini mediji na albanskom jeziku naveli su da je policajac ubijen „zbog vere” i da nema govora o običnom obračunu. Preneli su da postoje dva događaja koja su navodno povezana sa ubistvom, a desila su se pre dve godine u Kačaniku. Naime, Lika je bio u patroli kada je uhapšen H. B. zbog sumnje da je širio ekstremnu versku ideologiju, a navodno je bio na dužnosti i onda kada su uhapšeni radikalni islamisti zbog paljenja novogodišnje jelke u kačaničkom naselju Đeneral Janković, kojeg Albanci zovu Elez Han. Neki od njih su, navodno, među osumnjičenima za ubistvo. Za pojedine se naknadno utvrdilo da su prošli obuku u Bosni i Hercegovini i da su u njihovim kućama pronašli uniforme odreda „El mudžahedin”, čiji pripadnici su se „isticali” ratnim zločinima u BiH.

Dževad Galijašević podseća da Miroslav Tuđman u knjizi „Druga strana Rubikona” iznosi podatak da je već u januaru 1992. godine više od 1.000 afroazijskih elemenata sa ratnim iskustvom iz Avganistana primljeno u državljanstvo BiH i da su to uradile vlasti u Sarajevu. Prema njegovim rečima, nisu to bili incidenti nego sistemsko delovanje „Muslimanske braće”, koje nikada nije prestalo u BiH. „Oni su za svoje ekstremne političke programe pronašli versko učenje i praksu vehabizma da bi dobili ’božanski verski legitimitet’. Tako su se, osim onoga što su ponudili kao lažni patriotizam, ogrnuli i oreolom vere, islama”, ocenjuje Galijašević.

Alija Izetbegović – od Handžar divizije do deklaracije

Bivši predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, nadahnut idejama „Muslimanske braće”, formulisao je jedinstvenu ideologiju i poseban program islamizacije muslimana i stvaranja muslimanskog društva i muslimanske vlasti, kao izgradnju islamske države u Bosni. Zbog tih ideja je više puta osuđivan, a Izetbegovićeve teorije („Islam između Istoka i Zapada” i „Islamska deklaracija”) predstavljale su, u stvarnosti, primitivni politički program izgradnje društva i države, svojstven samo srednjem veku Bliskog istoka. S obzirom na vreme nastanka, zapravo su bile refleksija reislamizacije Bliskog istoka i preporuka za ulazak u krug članova i sledbenika „Muslimanske braće”.

Alija Izetbegović je autor „Islamske deklaracije” iz 1970, koju su čak i bivše komunističke vlasti u Jugoslaviji, osudivši ga na 14 godina zatvora, protumačile kao poziv na uvođenje fundamentalističkog šerijatskog prava u BiH – tada jednoj od jugoslovenskih republika. U manifestu dugačkom tridesetak strana se, između ostalog, zalagao za panislamizam i buđenje islama od „Maroka do Indonezije”. Najbliži saradnici Izetbegovića su, međutim, za njega govorili da je bio krajnje nepouzdan za bilo kakav dogovor, koristeći se vrdanjem, dvosmislenostima i nedorečenostima. Prema istim izvorima, odustajao je od dogovorenog, povlačio potpis, bio je sklon sitnim prevarama, što je bilo neprilično njegovom statusu i godinama.

Čak i oni koji su sa njim blisko sarađivali, poput Nijaza Durakovića, svedoče da je, iako iskreni vernik, lagao da i ne trepne. Izetbegović je to u nekim intervjuima pokušao da objasni rečima: „Pre podne mi se čini bolje ovako, a po podne onako, ali i život je pun protivrečja.” Inače, o učešću Alije Izetbegovića u zloglasnoj Handžar diviziji pisao je svojevremeno i američki „Njujork tajms”. Američke novine su 2003. godine konstatovale i to da je uoči Drugog svetskog rata bio pripadnik organizacije „Mladi muslimani”. Njeni članovi su, prema brojnim istorijskim izvorima, faktički osnovali Handžar diviziju. U tekstu „Njujork tajmsa” se dodaje da je zbog toga, nakon što je Titova komunistička vlada osnovana 1946. godine, vojni sud osudio Izetbegovića.

Vojna obuka i pripreme za sukob

Komentarišući izveštaj Evropske komisije u kojem se navodi da poseban bezbednosni problem za BiH predstavljaju klubovi borilačkih veština i „ersoft” klubovi koji su povezani sa islamskim ekstremizmom, Galijašević ističe da je apsolutno objektivna konstatacija da je reč o vojnoj obuci. Navodi da je u BiH karakteristično to što je „ersoft” mogućnost da se vojne obuke sprovode uglavnom po vehabijskim naseljima, a da s druge strane pronalaze određenu vrstu integracije sa „drugom kolonom” sarajevske politike. „Imamo dve kolone koje idu istim putem, bez obzira na to da li je jedna kolona islamistička, a to znači pod vođstvom SDA, a druga, bivša, titoistička, odnosno navodna građanska, koju predvodi SDP. One se nalaze na svim ovim pitanjima u kojima se daje podrška radikalnim grupama, u kojima se učestvuje u određenim vrstama vojnih obuka, ne samo ovih ’ersoft’ klubova”, pojašnjava Galijašević.

Objašnjava da je to paleta obuka koje oni obavljaju u BiH po kasarnama, garnizonima, čak i Oružanim snagama BiH, a tvrde da su to sportske aktivnosti. Galijašević naglašava da je ovde reč o pripremama koje se u stotinama vehabijskih naselja konstantno vrše i u kojima sada učestvuje i takozvana socijaldemokratska politička kolona. „Videćete u zajedničkom nastupu u tim klubovima, iako ih predvode uglavnom vehabije, po izgledu, i lica koja su glatko obrijana i za koja možete zaključiti da pripadaju nekoj drugoj vrsti identiteta. Ono što ih objedinjava i motiviše da vrše ovakve vrste vojnih obuka jeste njihovo pripremanje za oružani sukob, pre svega sa Srbima, ali i sa Hrvatima”, zaključuje Dževad Galijašević.