Арсо наљутио Хрватску

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Хрватско министарство спољних послова огорчено је због мапе коју је на свом порталу објавила Агенција Републике Словеније за околину (Арсо). Хрватска географску карту која цео Пирански залив са залеђем „прикључује” Словенији, одбацује као „некоректну”и „правно неосновану”.

Међе које је у новом словеначком атласу нацртао Арсо, „неоправдано цео Пирански залив приказују унутар Словеније”, тврди службени Загреб. „Министарство спољних послова и европских интеграција оцењује да је приказ (граница) начињен некоректно, да је правно без основа а нарочито се то види у случају нацртане међе на мору која је уцртана у супротности са међународним правом, на шта је хрватска страна већ упозорила и протестовала код словеначких власти”, каже у својој изјави МСП Хрватске. Дипломатија министра Гордана Јандроковића одбацује покушај суседа да једнострано обаве демаркацију у Јадранском мору, и упозорава да је то доказ „колико се разликују међусобни ставови у погледу (решавања) питања границе између две државе”. Хрватска страна је огорчена јер је Словенија 19. децембра 2008. онемогућила Загреб да настави приступне преговоре са ЕУ уз објашњење да је влада Иве Санадера у документима користила мапе које прејудицирају решење 17 година дугог пограничног спора.

Словеначки шеф дипломатије је приликом блокирања напредовања Хрватске ка ЕУ, новинарима открио сет хрватских докумената који су потврдили оптужбе да Хрватска присваја територије које јој не припадају, односно чија је судбина неизвесна док државе не склопе договор. Хрватска карту Арсо сада потеже као доказ да Словенија ништа мање самовољно црта границу на штету комшија, и уверава Брисел да је најбољи начин да се спор оконча ако о разграничењу одлучи Међудржавни суд у Хагу, о чему су се Санадер и некадашњи словеначки премијер Јанез Јанша начелно договорили августа 2007. на Бледу, али је Љубљана касније тај договор одбацила.

Поводом најновијег ексцеса у ионако заоштреним односима Љубљане и Загреба (које је словеначки премијер Пахор почетком седмице описао речима да „између Словенијо и Хрватске у овом трену нема ни дипломатске ни политичке комуникације, нити јавних нити тајних договарања”), јавио се и председник Хрватске Стјепан Месић. Он је у разговору за Хрватски радио потврдио да ни Хрватска не одустаје од својих ставова јер „не може да се одрекне докумената којима би, у случају арбитраже између Словеније и Хрватске, доказала да је у праву”. Пахор је, опет, тврд у одлуци да неће дати „зелено светло” Загребу за наставак евроинтеграција уколико оспорене мапе не буду избачене из хрватске документације, а уз то одбацује Санадеров и Месићев позив да државе правду потраже на суду и тако заврше бескрајна политичка натезања.

Месић као алтернативу пат позицији и арбитражи односно суђењу нуди замрзавање спора о граници „на одређено време” чиме би омео Словенију да као чланица ЕУ присиљава Хрватску да „прихвати одлуку којом би одустала од доказа којима би доказала чињенице које су корисне за њу”.

„Шта ће нам арбитража ако се унапред одрекнемо доказа, што од нас (Словенија) очекује”, упитао се Месић у емисији „С председником на кави”, уз закључак да „политика мора бити начелна, а посебно мале државе морају водити начелну политику”. Месић је подсетио да Хрватска није проблематизовала нерешено питање границе онда када је Словенија улазила у ЕУ. „Ничим нисмо спречавали улазак Словеније у ЕУ, већ је наш циљ био да уђе у Унију што пре,” рекао је Месић, незадовољан што државе „различито тумаче закључке Бадинтерове комисије да су границе република некадашње Југославије постале границе новонасталих држава”.

Како „Политика” сазнаје, данас је Словенија по други пут потопила шансе Хрватске да до краја 2009. оконча преговоре о уласку у Унију, пошто су словеначки посланици у Европском парламенту (ЕП) поновили „словеначко НЕ” током расправе о извештају који је поднео извештач о напретку Хрватске ка ЕУ Ханес Свобода. Лојзе Петерле је у име словеначких посланика у ЕП објаснио да „блокада није била циљ, већ последица једностраних хрватских потеза”, подвукавши да је Словенија у овом случају „први пут као чланица ЕУ употребила вето” у циљу „одбране својих националних интереса”.