Arso naljutio Hrvatsku

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova ogorčeno je zbog mape koju je na svom portalu objavila Agencija Republike Slovenije za okolinu (Arso). Hrvatska geografsku kartu koja ceo Piranski zaliv sa zaleđem „priključuje” Sloveniji, odbacuje kao „nekorektnu”i „pravno neosnovanu”.

Međe koje je u novom slovenačkom atlasu nacrtao Arso, „neopravdano ceo Piranski zaliv prikazuju unutar Slovenije”, tvrdi službeni Zagreb. „Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija ocenjuje da je prikaz (granica) načinjen nekorektno, da je pravno bez osnova a naročito se to vidi u slučaju nacrtane međe na moru koja je ucrtana u suprotnosti sa međunarodnim pravom, na šta je hrvatska strana već upozorila i protestovala kod slovenačkih vlasti”, kaže u svojoj izjavi MSP Hrvatske. Diplomatija ministra Gordana Jandrokovića odbacuje pokušaj suseda da jednostrano obave demarkaciju u Jadranskom moru, i upozorava da je to dokaz „koliko se razlikuju međusobni stavovi u pogledu (rešavanja) pitanja granice između dve države”. Hrvatska strana je ogorčena jer je Slovenija 19. decembra 2008. onemogućila Zagreb da nastavi pristupne pregovore sa EU uz objašnjenje da je vlada Ive Sanadera u dokumentima koristila mape koje prejudiciraju rešenje 17 godina dugog pograničnog spora.

Slovenački šef diplomatije je prilikom blokiranja napredovanja Hrvatske ka EU, novinarima otkrio set hrvatskih dokumenata koji su potvrdili optužbe da Hrvatska prisvaja teritorije koje joj ne pripadaju, odnosno čija je sudbina neizvesna dok države ne sklope dogovor. Hrvatska kartu Arso sada poteže kao dokaz da Slovenija ništa manje samovoljno crta granicu na štetu komšija, i uverava Brisel da je najbolji način da se spor okonča ako o razgraničenju odluči Međudržavni sud u Hagu, o čemu su se Sanader i nekadašnji slovenački premijer Janez Janša načelno dogovorili avgusta 2007. na Bledu, ali je Ljubljana kasnije taj dogovor odbacila.

Povodom najnovijeg ekscesa u ionako zaoštrenim odnosima Ljubljane i Zagreba (koje je slovenački premijer Pahor početkom sedmice opisao rečima da „između Slovenijo i Hrvatske u ovom trenu nema ni diplomatske ni političke komunikacije, niti javnih niti tajnih dogovaranja”), javio se i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. On je u razgovoru za Hrvatski radio potvrdio da ni Hrvatska ne odustaje od svojih stavova jer „ne može da se odrekne dokumenata kojima bi, u slučaju arbitraže između Slovenije i Hrvatske, dokazala da je u pravu”. Pahor je, opet, tvrd u odluci da neće dati „zeleno svetlo” Zagrebu za nastavak evrointegracija ukoliko osporene mape ne budu izbačene iz hrvatske dokumentacije, a uz to odbacuje Sanaderov i Mesićev poziv da države pravdu potraže na sudu i tako završe beskrajna politička natezanja.

Mesić kao alternativu pat poziciji i arbitraži odnosno suđenju nudi zamrzavanje spora o granici „na određeno vreme” čime bi omeo Sloveniju da kao članica EU prisiljava Hrvatsku da „prihvati odluku kojom bi odustala od dokaza kojima bi dokazala činjenice koje su korisne za nju”.

„Šta će nam arbitraža ako se unapred odreknemo dokaza, što od nas (Slovenija) očekuje”, upitao se Mesić u emisiji „S predsednikom na kavi”, uz zaključak da „politika mora biti načelna, a posebno male države moraju voditi načelnu politiku”. Mesić je podsetio da Hrvatska nije problematizovala nerešeno pitanje granice onda kada je Slovenija ulazila u EU. „Ničim nismo sprečavali ulazak Slovenije u EU, već je naš cilj bio da uđe u Uniju što pre,” rekao je Mesić, nezadovoljan što države „različito tumače zaključke Badinterove komisije da su granice republika nekadašnje Jugoslavije postale granice novonastalih država”.

Kako „Politika” saznaje, danas je Slovenija po drugi put potopila šanse Hrvatske da do kraja 2009. okonča pregovore o ulasku u Uniju, pošto su slovenački poslanici u Evropskom parlamentu (EP) ponovili „slovenačko NE” tokom rasprave o izveštaju koji je podneo izveštač o napretku Hrvatske ka EU Hanes Svoboda. Lojze Peterle je u ime slovenačkih poslanika u EP objasnio da „blokada nije bila cilj, već posledica jednostranih hrvatskih poteza”, podvukavši da je Slovenija u ovom slučaju „prvi put kao članica EU upotrebila veto” u cilju „odbrane svojih nacionalnih interesa”.