Два „за” за „Гецу Кона”

Иницијативи Одбора за културу и информисање Скупштине Србије за утврђивање имена и намене „Просветине” књижаре „Геца Кон” за највеће културно добро, о чему смо јуче писали, претходио је недавно и сличан захтев „Просветиног” синдиката „Независност”. Када Заводу за заштиту споменика културе Београда буде стигао и овај, други допис који је упутио скупштински Одбор за културу и информисање, сва документација, као и предлог одлуке биће послати Заводу за заштиту споменика културе Србије.

Овај Завод ће, затим, донети предлог одлуке који ће бити коначан и достављен Влади Републике Србије на усвајање, објашњење је које је јуче за „Политику” дала Лидија Котур, представница за медије Завода за заштиту споменика културе Београда.

Према њеном даљем појашњењу, градском Заводу за заштиту споменика културе недавно се обратио синдикат „Независност” ИП „Просвета” са захтевом да књижара „Геца Кон” буде заштићена, као и други објекти „Просвете” везани за лик и дело Геце Кона.

– Одговорили смо им да ће све бити испитано, предстоји валоризација, као и одређена истраживања како би била покренута иницијатива за утврђивање за културно добро – рекла је за „Политику” Лидија Котур, додајући:

– Зграда књижаре „Геца Кон” налази се у просторној, културно-историјској целини Кнез-Михаилове улице, тако да је већ архитектонски заштићена, уз то да је према Закону о планирању и изградњи промена намене неког објекта упућена на Акт о урбанистичким условима. У том случају, власник има обавезу да прибави и услове Завода за заштиту споменика културе Београда. И Завод тежи да буде очувана аутентична намена неке грађевине.

Одлука за утврђивање за културно добро садржи мере техничке заштите којима је предвиђено шта се на објекту може радити, тако да је и у тим мерама заштите обавезно сачувати намену објекта. За неке од грађевина и чување намене јесте обавезна мера заштите.

Наша саговорница сагласна је са тим да се људи из друштвених фирми плаше приватизације и тога да ће инвеститори, када уђу у неки простор, променити његову намену и увести ону која му уопште није примерена.

– У Београду је доста тога приватизовано, а наша су искуства да није било тако много лоших поступака према грађевинама. Велика се прашина подигла око случаја кафане „Трандафиловић”, као и зграда у које је ушла „ДМ” козметика. Објекти у принципу имају дефиницију пословно-стамбених, где је у приземљу пословни простор, а у оквиру тог пословања може да постоји књижара или парфимерија. Када је реч о зградама какве су оне које припадају „Просвети”, води се рачуна о томе да будући купци имају у виду историјски значај књижаре „Геца Кон”.

Како је напоменула Лидија Котур, Завод за заштиту споменика културе Београда мора да има иницијативу за додатну заштиту неке грађевине, осим претходне заштите зграда које су већ на списковима Завода. У случају књижаре „Геца Кон” већ постоји предлог скупштинског Одбора за културу и „Просветиног” синдиката „Независност”, тако да се очекује већ поменута и коначна сагласност Завода за заштиту споменика културе Србије, као и одлука Владе Србије.

М. В.