Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДЕЦА НА УДАРУ РЕСПИРАТОРНИХ ИНФЕКЦИЈА

Предњачи вирус грипа

Најопрезнији морају да буду они са смањеним имунитетом, особе које имају малигна обољења, кардиоваскуларни болесници, пацијенти са плућним обољењима, којима додатно смета и магла која је присутна данима
Предњачи вирус грипа
(Фото ЕПА/Е.С.Л.)

У Србији је регистровано 8.666 случајева сличних грипу и 13.155 оболелих од акутних респираторних инфекција, показују последњи подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Највише оболелих има међу децом предшколског и школског узраста, а заражених је готово у свим крајевима наше земље. Међутим, тренутно „круже” разни вируси, због којих готово да нема породице где барем неки члан није морао да одболује.

Како истиче примаријус др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине, у конгломерату вируса предњачи вирус грипа, односно инфлуенце, који је у порасту.

– У последњој недељи за коју је „Батут” обрадио податке, види се да је за 19 одсто више оболелих него у истом периоду прошле године. Тренутно на 100.000 становника имамо 130 особа које су оболеле од обољења сличних грипу. Највише морају да буду опрезни људи са смањеним имунитетом, особе које имају малигна обољења, кардиоваскуларни болесници, пацијенти са плућним обољењима, којима додатно смета и магла која је присутна данима – каже др Обрадовић.

Важно је да особа са првим симптомима болести остане код куће, како вирус не би преносила колегама на послу. Симптоми су висока температура која може да износи 39, 40 степени Целзијуса, малаксалост, болови у грлу, кашаљ, главобоља...

– Људи кажу да их боли сваки мишић и свака кошчица, као да их је тенк прегазио. Жале се и на велики бол у очним јабучицама. Инкубација је кратка, од два сата до два дана, па се дешава да неко оде на посао, а да се врати кући болестан. Али, ово је тек први налет грипа. Биће још више оболелих, јер људи иду на славе, а предстоји нам дочек Нове године, па Божић, па дочек православне Нове године... Људи се тада грле и љубе, честитају једни другима, а не знају да се путем једног пољупца пренесе око 40.000 бактерија, а о вирусима и да не говоримо... Вирус је честица која је десет пута лакша од бактерије. Вакцинација је најбоља заштита од грипа. Чак и ако се неко разболи, а вакцинисан је, имаће блаже симптоме. Још није касно за вакцинацију, али треба знати да од тренутка од када се добије вакцина треба да прође две недеље док особа не стекне имунитет – појаснила је др Обрадовић.

Осим грипа, доста људи, каже наша саговорница, оболева од разних адено вируса, који изазивају повишену температуру од 38 степени Целзијуса, болове у грлу, кашаљ, кијавицу...

– Њих има више од 60 врста, углавном су актуелни који „нападају” горње респираторне путеве, мада има и оних који изазивају стомачне проблеме, мучнину и дијареју. Има оболелих и од ковида, то је сој стратус, који на срећу не изазива тешке симптоме, већ повишену температуру од једног дана. Проблем је што људи не одлеже болест, већ иду болесни у колективе и градски превоз, па шире вирусе даље. Уз то, падне им имунитет па им се надовезују други вируси. Чињеница је да човек може бити болестан сваке недеље од неког другог вируса. А увек у „заседи” чекају и бактерије, па се само надовежу на инфекцију коју имамо... Дешава се да неко оболи од грипа, који траје пет до седам дана, али да му се надовеже након тога неки други проблем услед пада имунитета – истиче др Обрадовић.

Како ојачати имунитет? Наша саговорница каже да је неопходно узимати што више витамина, воћа и поврћа, течности, а да је битно имати и добар сан од шест до осам сати. Важна је и суплементација, посебно витамином Це, цинком и витамином Де. Треба оставити цигарете и не конзумирати енергетске напитке, саветује др Обрадовић.

Према подацима Светске здравствене организације, грип годишње погађа милионе људи и однесе више од 650.000 живота широм света. У Србији свега 10 до 12 одсто популације прима вакцину, што је далеко испод препоруке СЗО од 75 одсто покривености у ризичним групама.

О грипу се најчешће размишља тек када наступе болест и прве компликације, иако превенција може значајно смањити ризик од тешких исхода. Више од 70 одсто хоспитализација због грипа односи се на особе старије од 65 година, док више од 85 одсто смртних исхода припада управо тој популацији. Посебно су угрожени пацијенти са кардиоваскуларним обољењима, код којих је ризик од компликација чак шест пута већи.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.