Prednjači virus gripa

U Srbiji je registrovano 8.666 slučajeva sličnih gripu i 13.155 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, pokazuju poslednji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najviše obolelih ima među decom predškolskog i školskog uzrasta, a zaraženih je gotovo u svim krajevima naše zemlje. Međutim, trenutno „kruže” razni virusi, zbog kojih gotovo da nema porodice gde barem neki član nije morao da odboluje.

Kako ističe primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, u konglomeratu virusa prednjači virus gripa, odnosno influence, koji je u porastu.

– U poslednjoj nedelji za koju je „Batut” obradio podatke, vidi se da je za 19 odsto više obolelih nego u istom periodu prošle godine. Trenutno na 100.000 stanovnika imamo 130 osoba koje su obolele od oboljenja sličnih gripu. Najviše moraju da budu oprezni ljudi sa smanjenim imunitetom, osobe koje imaju maligna oboljenja, kardiovaskularni bolesnici, pacijenti sa plućnim oboljenjima, kojima dodatno smeta i magla koja je prisutna danima – kaže dr Obradović.

Važno je da osoba sa prvim simptomima bolesti ostane kod kuće, kako virus ne bi prenosila kolegama na poslu. Simptomi su visoka temperatura koja može da iznosi 39, 40 stepeni Celzijusa, malaksalost, bolovi u grlu, kašalj, glavobolja...

– Ljudi kažu da ih boli svaki mišić i svaka koščica, kao da ih je tenk pregazio. Žale se i na veliki bol u očnim jabučicama. Inkubacija je kratka, od dva sata do dva dana, pa se dešava da neko ode na posao, a da se vrati kući bolestan. Ali, ovo je tek prvi nalet gripa. Biće još više obolelih, jer ljudi idu na slave, a predstoji nam doček Nove godine, pa Božić, pa doček pravoslavne Nove godine... Ljudi se tada grle i ljube, čestitaju jedni drugima, a ne znaju da se putem jednog poljupca prenese oko 40.000 bakterija, a o virusima i da ne govorimo... Virus je čestica koja je deset puta lakša od bakterije. Vakcinacija je najbolja zaštita od gripa. Čak i ako se neko razboli, a vakcinisan je, imaće blaže simptome. Još nije kasno za vakcinaciju, ali treba znati da od trenutka od kada se dobije vakcina treba da prođe dve nedelje dok osoba ne stekne imunitet – pojasnila je dr Obradović.

Osim gripa, dosta ljudi, kaže naša sagovornica, oboleva od raznih adeno virusa, koji izazivaju povišenu temperaturu od 38 stepeni Celzijusa, bolove u grlu, kašalj, kijavicu...

– Njih ima više od 60 vrsta, uglavnom su aktuelni koji „napadaju” gornje respiratorne puteve, mada ima i onih koji izazivaju stomačne probleme, mučninu i dijareju. Ima obolelih i od kovida, to je soj stratus, koji na sreću ne izaziva teške simptome, već povišenu temperaturu od jednog dana. Problem je što ljudi ne odleže bolest, već idu bolesni u kolektive i gradski prevoz, pa šire viruse dalje. Uz to, padne im imunitet pa im se nadovezuju drugi virusi. Činjenica je da čovek može biti bolestan svake nedelje od nekog drugog virusa. A uvek u „zasedi” čekaju i bakterije, pa se samo nadovežu na infekciju koju imamo... Dešava se da neko oboli od gripa, koji traje pet do sedam dana, ali da mu se nadoveže nakon toga neki drugi problem usled pada imuniteta – ističe dr Obradović.

Kako ojačati imunitet? Naša sagovornica kaže da je neophodno uzimati što više vitamina, voća i povrća, tečnosti, a da je bitno imati i dobar san od šest do osam sati. Važna je i suplementacija, posebno vitaminom Ce, cinkom i vitaminom De. Treba ostaviti cigarete i ne konzumirati energetske napitke, savetuje dr Obradović.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, grip godišnje pogađa milione ljudi i odnese više od 650.000 života širom sveta. U Srbiji svega 10 do 12 odsto populacije prima vakcinu, što je daleko ispod preporuke SZO od 75 odsto pokrivenosti u rizičnim grupama.

O gripu se najčešće razmišlja tek kada nastupe bolest i prve komplikacije, iako prevencija može značajno smanjiti rizik od teških ishoda. Više od 70 odsto hospitalizacija zbog gripa odnosi se na osobe starije od 65 godina, dok više od 85 odsto smrtnih ishoda pripada upravo toj populaciji. Posebno su ugroženi pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima, kod kojih je rizik od komplikacija čak šest puta veći.