Дигитализација образовног система корак по корак

Функционалност, стабилност и иновације у образовном систему на републичком нивоу су три главне карактеристике које представљају нит водиљу у раду актуелног просветног врха, указао је Дејан Вук Станковић, министар просвете, као један од говорника и учесника округлог стола на тему „Систем образовања на раскрсници”. Организатор и домаћин трибине била је Културно-просветна заједница Србије (КПЗС). Намера је била да се дискутује о проблемима доуниверзитетског и универзитетског образовања и да се у разговору изнедре потенцијална решења, али се позиву за учешће нису одазвале све званице.

Према појашњењу домаћина, „у српском друштву у којем се током транзиције структурно мењају сви подсистеми само је високо образовање остало недирнуто”, док је „највећи број политичких проблема створен жилавим одржавањем самоуправне организације високог образовања”, па тако „данашње блокаде на универзитету нису ситуационе природе, већ саставни део постојећег универзитета”.

Указујући да ће „из ове најозбиљније кризе система високог образовања морати да се изађе са одрживим решењима” КПЗС поставила је питање: како даље?

Међу дилемама за разматрање и дијалог били су и аргументи упорне одбране постојеће аутономије универзитета, одвајање политичке активности од институција образовања, зашто је утихнуо говор о модернизацији универзитета, шта мотивише део наставника, декана и студената да блокадама забрањују студирање колегама и предавање професора...

По мишљењу првог човека овдашњег образовног система, „парадоксалан није само антипросвећени карактер побуне институција знања него и што та побуна настаје у тренутку када је држава финансијске ресурсе лоцирала на образовању”. Станковић је уз то истакао и да ће „више од 30 одсто бити повећане плате универзитетских радника од 1. јануара 2025. године до 1. јануара 2026. године”. Указао је и да је „још увек задржан онај модел управљања на универзитету који подразумева потпуно аутономну регулацију управљачког права универзитета који притом није оснивач ни главни финансијер самога себе”. „Дакле, парадокс је да се универзитет побунио онда када је највише новца у њега улагано и најзад као и анационални карактер тих побуна”, сматра министар просвете.

„Оно што су сада наши задаци јесте да до краја овог семестра и овог полугодишта успоставимо до краја функционалност система. Следећа тачка јесте стабилизација. Затим иновације, да коригујемо све оно што смо уочили као пропусте и овакви симпозијуми и служе да би заправо ми који смо доносиоци одлука чули људе који припадају тој сфери. Заста је поразно да после више од 30 година плурализма у друштву немамо довољно рационалности и толеранције да овде седе и они који другачије мисле”, констатовао је ресорни министар.

Говорећи о иновацијама Станковић је указао да су оне с једне стране очекиване у нормативном смислу, „дакле, промена закона тамо где је то неопходно, међутим, потребна је и институционална промена, универзитет треба да изгледа другачије”.

Министар просвете сматра да образовни систем треба да иде у корак с временом, али, како је рекао, врло обазриво, те да трансформација образовног система у дигиталном смислу треба да иде корак по корак будући да се, како је образложио, земље које су далеко одмакле у том смислу сада враћају уназад.

„У Србији 99,5 школа је повезано с интернетом, а 40 одсто може да користи брзину протока интернета потребну за вештачку интелигенцију (ВИ). Недостају нам законска регулатива о коришћењу ВИ и развијање компетенција наставника да то раде, иначе ми техничке претпоставке за то имамо”, истакао је Станковић, на скупу у Културно-просветној заједници Србије.