У Будимпешти случајно пронађен рукопис стар девет векова

Специјално за „Политику”

Будимпешта – У библиотеци Одељења за историју архитектуре и заштиту споменика при Будимпештанском универзитету за технологију и економију (БМЕ), једној од најстаријих у Мађарској, откривени су фрагменти кодекса писани на пергаменту, старом готово девет векова. Ово изузетно откриће представља једно од најзначајнијих у области средњовековне рукописне баштине последњих деценија, сагласни су стручњаци.

Фрагменте је пронашла библиотекарка Марија Лајтгеб, која је, током редовне контроле стања књига, приметила да је повез једног старог архитектонског трактата почео да се одваја. Унутар другог тома књиге „Најлепше грађевине Ђенове и њене околине”, коју је 1818. године написао француски архитекта Мартин Пјер Готје, открила је пет трака старог пергамента, вешто залепљених за унутрашњост корица. Испоставило се да је реч о фрагментима латинског рукописа из 12. века.

Стручњаци Габор Шарбак и Фани Хенде, чланови истраживачке групе која делује при Националној библиотеци Сечењи, потврдили су да се ради о деловима коментара Светог Амвросија на Јеванђеље по Луки. Њихова анализа је показала да су фрагменти некада били део већег пергаментног листа, који је у 19. веку исечен и искоришћен као појачање у корицама књиге, што је била честа пракса француских књиговезаца тог доба.

Ово откриће баца ново светло не само на судбину изгубљених средњовековних рукописа, већ и на праксу њиховог рециклирања током каснијих векова. Пергамент, као издржљив материјал, често је коришћен за ојачавање повеза новијих књига. Управо захваљујући томе, фрагменти су преживели векове и сада могу бити предмет даљих истраживања.

Библиотека у којој су фрагменти пронађени основана је пре више од 160 година и представља јединствену институцију у Мађарској. Њен фонд обухвата више од 23.000 књига и око 3.000 часописа, међу којима су и бројни ретки и вредни наслови из области архитектуре од 16. до 18. века. Управо у оваквом окружењу, где се историја и струка преплићу, дошло је до овог несвакидашњег открића.

Порекло самих фрагмената остаје делимично непознаница. Према доступним инвентарским записима, том о којем је реч стигао је у библиотеку 1962. године. Међутим, тај датум није коначан, јер су збирке различитих одељења за архитектуру више пута премештане и поново каталогизоване. На основу печата власништва и рукописних натписа у књизи, истраживачи претпостављају да је она некада припадала архитекти Анталу Веберу. Књига је највероватније ушла у библиотечке фондове током осамдесетих година 19. века, када је та установа деловала под вођством чувеног архитекте Алајоша Хаусмана, који је у великој мери обликовао архитектонско образовање у Мађарској.

Оно што следи јесте пажљив процес издвајања и рестаурације фрагмената. Према речима стручњака, план је да се, уз примену савремених метода, реконструише оригинални изглед пергаментног листа. Они се надају да ће на основу облика, димензија и текста моћи да утврде како је изгледао оригинални рукопис и којем манастиру или скрипторијуму је припадао. Намера је да фрагменти остану у власништву универзитета, а библиотека ће, у сарадњи са конзерваторима и финансијским донаторима, обезбедити одговарајуће услове за њихово дугорочно чување.

Због сложености поступка раздвајања пергамента од књишког повеза, као и специјалних услова потребних за његово складиштење, универзитет планира да конкурише за средства путем домаћих и међународних грантова.

Истовремено, откриће је већ изазвало интересовање шире научне јавности, а посебно историчара, теолога и палеографа.

„Ово изузетно откриће потврђује важност и потенцијал библиотека као места не само чувања знања већ и нових открића. Док траје дигитална трансформација и све више извора постаје доступно на интернету, овакви догађаји подсећају на непроцењиву вредност физичких збирки и пажљивог рада библиотекара. Ко зна колико још сличних фрагмената лежи скривено у корицама старих књига, чекајући да поново угледају светлост дана”, каже за наш лист историчар уметности Карољ Ујхељи.

Он истиче да оваква открића могу да подстакну младе истраживаче да се више окрену хуманистичким наукама и проучавању културног наслеђа.

Универзитет планира да организује изложбу посвећену овом открићу, на којој ће бити приказани фрагменти, реконструкције изгледа кодекса и историјски контекст у којем је настао. Такође је у плану и дигитализација новооткривених фрагмената, како би били доступни широј јавности и научним круговима широм света.