Најчешћа мета напада су мала и средња предузећа

Србија се у години на измаку нашла на другом месту у свету по броју штетних и сумњивих вирусних претњи које стижу путем имејлова, а уједно спада и међу најугроженије земље источне Европе када је реч о хакерским нападима на осетљиве индустријске системе. На мети су били сви, од грађана до државних институција.

Скоро половина „Windows” корисника (48 одсто) била је изложена различитим врстама напада, док ни „Еплов” „MacOS” екосистем није остао поштеђен – 29 одсто корисника било је мета инцидената, што потврђује да безбедност више није питање платформе, већ понашања и заштите.

У периоду од јануара до октобра 2025. у поређењу са истим периодом прошле године, забележен је драматичан раст готово свих типова напада.

Крађа шифара порасла је за 129 одсто. Циљ хакера је овде јeдноставан – да украду лозинке за имејл, друштвене мреже, банке или пословне налоге. Највећи раст бележе сајбер-напади (шпијунирање корисника) са растом од преко 140 одсто. То указује да нападачи све чешће желе дугорочну контролу и податке, а не брзу штету. На овај начин су посебно угрожени привредни системи и државне институције, јер дуготрајно и неприметно цурење података може имати озбиљне безбедносне и економске последице.

„Мени то говори да се структура напада променила и више је тих државноспонзорисаних напада према нашој држави. Уз све то постоји вештачка интелигенција која је све то убрзала. Фишинг је и даље један од иницијалних вектора свих напада, што значи да је много лакше преварити човека, него машину. Човек је и даље најслабија карика”, рекао је за РТС Раде Фуртула из компаније „Касперски Србија”.

Најчешћа мета напада су кичма економије – мала и средња предузећа. Разлога је више, а један је што 70 одсто њих нема јасно дефинисану стратегију сајбер-безбедности.

„Компаније обично немају бекап својих података. Мора да се структурише приступ ИКТ технологијама у малим и средњим предузећима, да власници разумеју да је то нешто што је најважније у компанијама. Јер ако изгубе књиговодствене податке у протеклих десет година, ако изгубе информациони систем, ако производња стане, ако падне сајт. ’Е-комерц’ је фирма паралисана и то отвара последице и за њихове партнере”, рекао је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.