Зашто је Макрон издао Мерца

Покушај немачког канцелара Фридриха Мерца да убеди челнике ЕУ у коришћење 210 милијарди евра замрзнуте руске имовине за помоћ Украјини доживео је неуспех када је схватио да му кључни савезник, француски председник Емануел Макрон, окренуо леђа.

Иако се Макрон у недељама уочи самита у Бриселу није јавно противио немачком предлогу, његов тим је приватно изражавао резерве у погледу законитости плана и упозоравао да би се Француска, као презадужена земља тешко могла обавезати на националну гаранцију у случају да би имовина морала да се врати Москви.

Након што су се и друге земље, попут Италије, придружиле Белгији у противљењу, Макрон је и званично стао на њихову страну, чиме је цела идеја пропала.

„Макрон је издао Мерца и зна да ће за то морати да плати цену. Али толико је слаб да није имао другог избора него да се повуче иза Ђорђе Мелони, изјавио је високи дипломата ЕУ упознат са разговорима“

Овај сукоб наглашава нову динамику између две највеће европске силе: Немачке, која покреће иницијативе, и Француске, која их кочи. У Берлину је завладала нова одлучност откако је Мерц у мају преузео власт и деблокирао око билион евра за одбрану и инфраструктуру.

С друге стране Париз је спутан високим јавним дугом и политичком нестабилношћу у другој половини Макроновог мандата, што је уништило наде у поновно покретање француско-немачког мотора који је некада био покретач највећих искорака ЕУ.

„У Бриселу постоји осећај да је Берлин велики играч и да Француској недостаје утицаја“, каже Георгина Рајт из америчко- немачког маршаловог фонда.

Мерц је доласком на власт као приоритет поставио обнову односа са Француском, обећао јачање европске одбране, одустајање од противљења нуклеарној енергији и смањење ЕУ регулативе. Међутим, убрзо се суочио са чињеницом да је Макронов утицај озбиљно ограничен, посебно када је реч о финансијским обавезама.

„То је потпуна замена улога између Макрона и Мерца. Последњих година теза у Јелисејској палати била је да немачка слабост кочи Европу. Сада имамо канцелара који разуме геополитику и жели да учини више за Европу, али Париз је тај који не може да испуни свој део договора,  каже Муџтаба Рахман из тинк-тенка “Евроазија група”.

„Обе стране су свесне да однос мора бити ефикаснији јер под Шолцом није функционисао. Али Француска је под далеко већим притиском, што узрокује поновно избијање темељних разлика, а трговина је једно од тих подручја,” сматра  политиколошкиња Данијела Шварцер.