Zašto je Makron izdao Merca

Pokušaj nemačkog kancelara Fridriha Merca da ubedi čelnike EU u korišćenje 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini doživeo je neuspeh kada je shvatio da mu ključni saveznik, francuski predsednik Emanuel Makron, okrenuo leđa.

Iako se Makron u nedeljama uoči samita u Briselu nije javno protivio nemačkom predlogu, njegov tim je privatno izražavao rezerve u pogledu zakonitosti plana i upozoravao da bi se Francuska, kao prezadužena zemlja teško mogla obavezati na nacionalnu garanciju u slučaju da bi imovina morala da se vrati Moskvi.

Nakon što su se i druge zemlje, poput Italije, pridružile Belgiji u protivljenju, Makron je i zvanično stao na njihovu stranu, čime je cela ideja propala.

„Makron je izdao Merca i zna da će za to morati da plati cenu. Ali toliko je slab da nije imao drugog izbora nego da se povuče iza Đorđe Meloni, izjavio je visoki diplomata EU upoznat sa razgovorima“

Ovaj sukob naglašava novu dinamiku između dve najveće evropske sile: Nemačke, koja pokreće inicijative, i Francuske, koja ih koči. U Berlinu je zavladala nova odlučnost otkako je Merc u maju preuzeo vlast i deblokirao oko bilion evra za odbranu i infrastrukturu.

S druge strane Pariz je sputan visokim javnim dugom i političkom nestabilnošću u drugoj polovini Makronovog mandata, što je uništilo nade u ponovno pokretanje francusko-nemačkog motora koji je nekada bio pokretač najvećih iskoraka EU.

„U Briselu postoji osećaj da je Berlin veliki igrač i da Francuskoj nedostaje uticaja“, kaže Georgina Rajt iz američko- nemačkog maršalovog fonda.

Merc je dolaskom na vlast kao prioritet postavio obnovu odnosa sa Francuskom, obećao jačanje evropske odbrane, odustajanje od protivljenja nuklearnoj energiji i smanjenje EU regulative. Međutim, ubrzo se suočio sa činjenicom da je Makronov uticaj ozbiljno ograničen, posebno kada je reč o finansijskim obavezama.

„To je potpuna zamena uloga između Makrona i Merca. Poslednjih godina teza u Jelisejskoj palati bila je da nemačka slabost koči Evropu. Sada imamo kancelara koji razume geopolitiku i želi da učini više za Evropu, ali Pariz je taj koji ne može da ispuni svoj deo dogovora,  kaže Mudžtaba Rahman iz tink-tenka “Evroazija grupa”.

„Obe strane su svesne da odnos mora biti efikasniji jer pod Šolcom nije funkcionisao. Ali Francuska je pod daleko većim pritiskom, što uzrokuje ponovno izbijanje temeljnih razlika, a trgovina je jedno od tih područja,” smatra  politikološkinja Danijela Švarcer.