Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

Фотографије и скулптуре у МСУБ-у

Изложбе „Клара Сипрел и Пол Странд: Слике другог света” и „Музикалност и скулптуралност – Олга Јеврић” отворене су у оквиру програма обележавања 60 година музеја
Фотографије и скулптуре у МСУБ-у
Детаљ са поставке дела Олге Јеврић (Фото: Бојана Јањић/МСУБ)

Изложбе „Клара Сипрел и Пол Странд: Слике другог света” и „Музикалност и скулптуралност – Олга Јеврић” отворене су почетком новембра у Музеју савремене уметности у Београду у оквиру програма обележавања 60 година МСУБ-а и трајаће до 2. марта.

Поетична поставка фотографија Сипрелове и Странда доноси публици први пут интегрално представљање фотографских портфолија Кларе Сипрел и Пола Странда, који су у Збирку фотографије, филма и видеа доспели као врста институционалног поклона и дипломатске размене осамдесетих година прошлог века.

„Клара Сипрел је фотографисала Краљевину Југославију почетком века, од 1924. до 1926. године. На изложби можете да видите пределе Јадранске обале, као и фотографије Београда, Сарајева, Словеније. Она је значајан актер ране америчке фотографије и налази се у свим значајним колекцијама, од МОМА до Националне галерије портрета у Вашингтону и великог Музеја модерне уметности у Тексасу”, навела је ауторка изложбе Уна Поповић, кустоскиња Збирке фотографије, филма и видеа МСУБ-а.

Мапа од сто фотографија Кларе Сипрел поклоњена је музеју 1982. године као поклон Галерије „Маркус Фајфер” из Њујорка, преко Југословенског културног центра у Њујорку, док су два портфолија Пола Странда, са укупно 20 ручно израђених фотографија, музеју поклоњена 1983. године директно од стране Фондације Пола Странда из Њујорка, преко Америчког културног центра у Београду.

„У нашем музеју се налазе фотографије које је он директно ручно радио, што је фантастичан садржај за нашу колекцију. Пол Странд се сматра за врхунског техничара у изради фотографије. Умео је да понавља поступак израде фотографије више пута док не испадне како он мисли – савршено. Ове фотографије су израђене поступком тзв. дугог трајања, то је музејска категорија, остају непромењене и ’као нове’ и после 100 година”, додала је Уна Поповић.

Изложба која баштини уметничку заоставштину Олге Јеврић, нашег академика и велике вајарке, аутора др Рајке Бошковић, реализује се у оквиру циклуса „Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ”.

„Олга Јеврић је пре свега била изузетан човек, затим свестрана личност и на крају врхунски уметник”, навела је др Рајка Бошковић и истакла да је идеја да се управо њеном изложбом обележи овај јубилеј проистекла из два разлога.

„Основни и суштински разлог је свакако њено врхунско дело, не само у домену наше већ и светске скулптуре. Олга Јеврић је међународну репутацију стекла још на самом почетку свог стваралаштва када је 1958. године излагала на 29. Бијеналу у Венецији, где је била веома запажена. Други разлог формалне природе је тај што је 6. новембра 1965. Олга Јеврић први пут била представљена у Музеју савремене уметности у Београду самосталном изложбом у Салону МСУБ-а. Због тога је отварање ове изложбе приређено на исти датум после пуних 60 година, као нека врста омажа овом изузетном уметнику”, истакла је ауторка изложбе.

Говорећи о самом концепту и називу „Музикалност и скулптуралност”, др Рајка Бошковић је навела: „У изјавама Олге Јеврић постоје ретке, али драгоцене изјаве баш о музици, које сведоче да је за њу музика била веома значајна – јер за њу је музика представљала звучно ткиво у позадини, али не као дословна илустрација неког музичког дела, већ као просторни догађај. Слушајући музику, она је, како сама каже, истовремено уочавала и доживљавала звучне масе линија, чак и тишине у функцији дела, што је онда пројектовала у своје скулпторске облике.”

Уметност Олге Јеврић на изложби је представљена скулптурама из њеног целокупног опуса, и то из три институције које чувају њена најзначајнија дела – поред скулптура из колекције МСУ-а, дела из Легата Олге Јеврић у САНУ и Куће легата у Београду. Кратким филмом представљена је и њена прва јавна скулптура монументалних димензија „Распон у тензији” (1996), која је изведена и постављена у Чачку 2023. године.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.