Фотографије и скулптуре у МСУБ-у

Изложбе „Клара Сипрел и Пол Странд: Слике другог света” и „Музикалност и скулптуралност – Олга Јеврић” отворене су почетком новембра у Музеју савремене уметности у Београду у оквиру програма обележавања 60 година МСУБ-а и трајаће до 2. марта.

Поетична поставка фотографија Сипрелове и Странда доноси публици први пут интегрално представљање фотографских портфолија Кларе Сипрел и Пола Странда, који су у Збирку фотографије, филма и видеа доспели као врста институционалног поклона и дипломатске размене осамдесетих година прошлог века.

„Клара Сипрел је фотографисала Краљевину Југославију почетком века, од 1924. до 1926. године. На изложби можете да видите пределе Јадранске обале, као и фотографије Београда, Сарајева, Словеније. Она је значајан актер ране америчке фотографије и налази се у свим значајним колекцијама, од МОМА до Националне галерије портрета у Вашингтону и великог Музеја модерне уметности у Тексасу”, навела је ауторка изложбе Уна Поповић, кустоскиња Збирке фотографије, филма и видеа МСУБ-а.

Мапа од сто фотографија Кларе Сипрел поклоњена је музеју 1982. године као поклон Галерије „Маркус Фајфер” из Њујорка, преко Југословенског културног центра у Њујорку, док су два портфолија Пола Странда, са укупно 20 ручно израђених фотографија, музеју поклоњена 1983. године директно од стране Фондације Пола Странда из Њујорка, преко Америчког културног центра у Београду.

„У нашем музеју се налазе фотографије које је он директно ручно радио, што је фантастичан садржај за нашу колекцију. Пол Странд се сматра за врхунског техничара у изради фотографије. Умео је да понавља поступак израде фотографије више пута док не испадне како он мисли – савршено. Ове фотографије су израђене поступком тзв. дугог трајања, то је музејска категорија, остају непромењене и ’као нове’ и после 100 година”, додала је Уна Поповић.

Изложба која баштини уметничку заоставштину Олге Јеврић, нашег академика и велике вајарке, аутора др Рајке Бошковић, реализује се у оквиру циклуса „Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ”.

„Олга Јеврић је пре свега била изузетан човек, затим свестрана личност и на крају врхунски уметник”, навела је др Рајка Бошковић и истакла да је идеја да се управо њеном изложбом обележи овај јубилеј проистекла из два разлога.

„Основни и суштински разлог је свакако њено врхунско дело, не само у домену наше већ и светске скулптуре. Олга Јеврић је међународну репутацију стекла још на самом почетку свог стваралаштва када је 1958. године излагала на 29. Бијеналу у Венецији, где је била веома запажена. Други разлог формалне природе је тај што је 6. новембра 1965. Олга Јеврић први пут била представљена у Музеју савремене уметности у Београду самосталном изложбом у Салону МСУБ-а. Због тога је отварање ове изложбе приређено на исти датум после пуних 60 година, као нека врста омажа овом изузетном уметнику”, истакла је ауторка изложбе.

Говорећи о самом концепту и називу „Музикалност и скулптуралност”, др Рајка Бошковић је навела: „У изјавама Олге Јеврић постоје ретке, али драгоцене изјаве баш о музици, које сведоче да је за њу музика била веома значајна – јер за њу је музика представљала звучно ткиво у позадини, али не као дословна илустрација неког музичког дела, већ као просторни догађај. Слушајући музику, она је, како сама каже, истовремено уочавала и доживљавала звучне масе линија, чак и тишине у функцији дела, што је онда пројектовала у своје скулпторске облике.”

Уметност Олге Јеврић на изложби је представљена скулптурама из њеног целокупног опуса, и то из три институције које чувају њена најзначајнија дела – поред скулптура из колекције МСУ-а, дела из Легата Олге Јеврић у САНУ и Куће легата у Београду. Кратким филмом представљена је и њена прва јавна скулптура монументалних димензија „Распон у тензији” (1996), која је изведена и постављена у Чачку 2023. године.