Са хладног Балтика на топли Јадран

Бар – Пољакиња Агата Коцинска већ четири и по године живи у Црној Гори. Дошла је као представник пољске туристичке агенције „Скарпа”, а остала због љубави према Старобаранину Златку Јанковићу. Агата каже да је Црна Гора по много чему подсећа на родну земљу, али да постоје и бројне разлике. Одрасла је у Гдањску, на северу Пољске, где јој живе родитељи и млађи брат. Уз осмех вели да је, у ствари, само хладно Балтичко море заменила топлим Јадраном и да се толико сродила са Црном Гором да јој се често догоди да при повратку са излета из Хрватске или Албаније, чим закорачи у Црну Гору, телефонира и каже „прешли смо нашу границу”.

Агата је туристички водич агенције „Антибарис” из Бара, чији је власник Златков отац Ђона. Агата је још од малена, у Гдањску, гледала са колико уживања знаменитости њеног града обилазе немачки туристи и то је један од разлога што је заволела позив туристичког водича.

– Волим овај посао јер је динамичан и креативан. Обилазим лепа места, трудим се да туристима што боље приближим историју, обичаје и начин живота на овим просторима. Знам шта их највише занима јер знам шта значи боравити у страној земљи. Пољаци имају мало информација о Црној Гори, а понекад и потпуно погрешне представе о људима и дешавањима. Задовољна сам кад током боравка уживају и оду са позитивним утисцима. То је најбоља реклама која ће довести и друге госте, пријатеље оних који су били овде. Пољаке одушевљава гостопримство и природност Црногораца. У Бару им се посебно допадају стари град и маслина на Мировици. Увек се изненаде када поменем планину Румију, јер и у Пољској постоји место које се тако зове. Понекад ме питају зашто у граду нема више рибљих ресторана и често наручују кафу коју многи од њих први пут пробају. Сећам се да је и мени, када сам дошла, толико тога било необично, као што је, рецимо, спремање сарме са киселим купусом, јер се у Пољској она припрема искључиво од свежег, објашњава Агата, која је, иначе, завршила музичку академију у Пољској. Сналази се веома добро са нотама, али и са страним језицима. Тек по доласку у Бар почела је да учи српски, а потом је у Котору похађала курс за туристичког водича.

– У почетку ми је било тешко јер сам осим историје учила о законима, економији, маркетингу и стално сам наилазила на нове речи. Нема туристичких брошура на пољском језику па преводим текстове и занимљивости о којима причам гостима, наглашава Агата.

За двадесетак дана Златко и Агата би требало да љубав крунишу браком. Венчање ће бити обављено у њеној домовини, у Пољској. Ускоро одлазе у Београд по визу. Породица Јанковић – Коцински би наредног лета, почетком јула, требало да добоје принову.

– Рођен сам 6. јула и нико срећнији од мене не би био него да се наше дете роди на тај дан, али битно је да све прође како ваља, помало срамежљиво каже Златко. Он је уз Агату научио основе пољског језика па редовно изненади пољске туристе који су веома захтевни.

– Трудимо се да им у свему изађемо у сусрет, али постоје ствари на које не можемо да утичемо. Пољаке највише нервира недостатак воде, превисоке цене а понекад негодују и кад чују руски језик, вели Златко, који као и Агата има 27 година. Заједничка страст им је путовање и сваки одмор користе да се негде отисну. Наредно путовање у Пољску с нестрпљењем очекују.