Руске везе немачког АфД-а

У Немачкој се чак и седница скупштине претвара у безбедносни проблем. Георг Мајер, министар унутрашњих послова покрајине Тирингија, оптужио је највећу опозициону странку Алтернативу за Немачку (АфД) да злоупотребљава такозвана мала питања како би прикупљала податке о критичној инфраструктури земље. Тај инструмент обично користи опозиција за контролу рада владе јер нема приступ министарствима и државним институцијама, а власт је дужна да на та питања одговори писаним путем. Према оцени Мајера, АфД је у Тирингији у протеклих годину дана поднео 47 упита покрајинском парламенту који се тичу технологије за детекцију и неутрализацију дронова, док се распитивао и о опреми за цивилну заштиту, здравству и активностима Бундесвера.

„Стиче се утисак да АфД заправо извршава налоге Кремља”, рекао је Мајер, члан Социјалдемократске партије (СПД), за „Ханделсблат”.

Марк Хенрихман, из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и председник одбора Бундестага који надзире немачке обавештајне службе, навео је да влада није обавезна да у одговорима на посланичка питања открива поверљиве информације, али да руске обавештајне службе могу да склопе вредну слику на основу разноврсности упита АфД-а. Сличан напад дошао је и од посланице Зелених Ирене Михалић, која је АфД раније описала као „тројанског коња” руског председника Владимира Путина. Иако се у реторици странке често могу чути ставови наклоњени Москви, од позива на обнову економских веза и увоза гаса до захтева за обуставу војне помоћи Украјини, јединствена линија по том питању не постоји. Као и у доба спуштене „гвоздене завесе”, однос према Русији и данас се унутар Немачке обликује дуж старе источно-западне поделе.

Лидерка АфД-а Алис Вајдел, рођена у некадашњој Савезној Републици, труди се да прошири привлачност своје партије те је прошлог месеца искритиковала делегацију АфД-а због посете Русији.

„Да будем отворена, не разумем која је била поента тога”, рекла је она, додавши да се не слаже са одлуком спољнополитичког одбора да одобри путовање на конференцију у Сочију коју је организовала Јединствена Русија. Неколико сати касније, њен копредседник Тино Крупала, који долази из бившег ДДР-а, у гостовању у једној емисији изјавио је да Путин „њему лично ништа није учинио” и да не види „никакву опасност за Берлин од Москве”.

Иако проруски део странке већ годинама доминира АфД-ом, ослоњен на изборне успехе у бившем комунистичком делу земље, где су симпатије према „баћушкама” и даље дубоко укорењене, у источној Немачкој живи свега 17 одсто бирача. Многи чланови АфД-а сада с неверицом одмахују главом због тако отворено испољене наклоности према Путину код својих колега. То сматрају стратешки непромишљеним, штетним за растући успех странке која тренутно предњачи у анкетама, и на Западу потпуно неодбрањивим. А самим тим – и проблемом за изборе 2029. године.

Ридигер Лукасен, портпарол АфД-а за одбрамбену политику, подсетио је на деценијама старо неписано правило: „То важи и за АфД: избори се морају добијати на Западу”, рекао је он за „т-онлајн”. Однос бирача између Истока и Запада, како је додао, не може се игнорисати.

 „У Диселдорфу не можемо убедити бираче идеализацијом Русије и недореченом спољном политиком”, истакао је Лукасен. У овом табору са забринутошћу се гледа и на покрајинске изборе следеће године: најпре ће се у пролеће гласати у Баден-Виртембергу и Порајњу-Фалачкој, дакле на западу, а тек на јесен следе Саксонија, Берлин и Мекленбург. АфД је планирао да најпре оствари успехе на западу, а затим да покупи кајмак на истоку. Да ли ће то успети уколико се настави глорификација Русије? У то критичари проруске линије озбиљно сумњају.

У том контексту, повратак Доналда Трампа у Белу кућу, који је прихватљивија опција и за Немце са истока од његовог претходника Џозефа Бајдена, дошао је АфД-у у политички најповољнијем тренутку. Алис Вајдел настоји да тај замах претвори у стратешки капитал, градећи чвршће везе са Сједињеним Америчким Државама и покретом МАГА, чији су представници недавно угостили чланове АфД-а на скупу Клуба младих републиканаца у Њујорку. Током фебруарских избора за Бундестаг, на којима је АфД са 21 одсто гласова остварио историјско друго место, Вајделова је добила и јавну подршку милијардера Илона Маска. Она се такође састала и са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом, који се наметнуо као један од најгласнијих бранилаца АфД-а од критика.