Ruske veze nemačkog AfD-a

U Nemačkoj se čak i sednica skupštine pretvara u bezbednosni problem. Georg Majer, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Tiringija, optužio je najveću opozicionu stranku Alternativu za Nemačku (AfD) da zloupotrebljava takozvana mala pitanja kako bi prikupljala podatke o kritičnoj infrastrukturi zemlje. Taj instrument obično koristi opozicija za kontrolu rada vlade jer nema pristup ministarstvima i državnim institucijama, a vlast je dužna da na ta pitanja odgovori pisanim putem. Prema oceni Majera, AfD je u Tiringiji u proteklih godinu dana podneo 47 upita pokrajinskom parlamentu koji se tiču tehnologije za detekciju i neutralizaciju dronova, dok se raspitivao i o opremi za civilnu zaštitu, zdravstvu i aktivnostima Bundesvera.

„Stiče se utisak da AfD zapravo izvršava naloge Kremlja”, rekao je Majer, član Socijaldemokratske partije (SPD), za „Handelsblat”.

Mark Henrihman, iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i predsednik odbora Bundestaga koji nadzire nemačke obaveštajne službe, naveo je da vlada nije obavezna da u odgovorima na poslanička pitanja otkriva poverljive informacije, ali da ruske obaveštajne službe mogu da sklope vrednu sliku na osnovu raznovrsnosti upita AfD-a. Sličan napad došao je i od poslanice Zelenih Irene Mihalić, koja je AfD ranije opisala kao „trojanskog konja” ruskog predsednika Vladimira Putina. Iako se u retorici stranke često mogu čuti stavovi naklonjeni Moskvi, od poziva na obnovu ekonomskih veza i uvoza gasa do zahteva za obustavu vojne pomoći Ukrajini, jedinstvena linija po tom pitanju ne postoji. Kao i u doba spuštene „gvozdene zavese”, odnos prema Rusiji i danas se unutar Nemačke oblikuje duž stare istočno-zapadne podele.

Liderka AfD-a Alis Vajdel, rođena u nekadašnjoj Saveznoj Republici, trudi se da proširi privlačnost svoje partije te je prošlog meseca iskritikovala delegaciju AfD-a zbog posete Rusiji.

„Da budem otvorena, ne razumem koja je bila poenta toga”, rekla je ona, dodavši da se ne slaže sa odlukom spoljnopolitičkog odbora da odobri putovanje na konferenciju u Sočiju koju je organizovala Jedinstvena Rusija. Nekoliko sati kasnije, njen kopredsednik Tino Krupala, koji dolazi iz bivšeg DDR-a, u gostovanju u jednoj emisiji izjavio je da Putin „njemu lično ništa nije učinio” i da ne vidi „nikakvu opasnost za Berlin od Moskve”.

Iako proruski deo stranke već godinama dominira AfD-om, oslonjen na izborne uspehe u bivšem komunističkom delu zemlje, gde su simpatije prema „baćuškama” i dalje duboko ukorenjene, u istočnoj Nemačkoj živi svega 17 odsto birača. Mnogi članovi AfD-a sada s nevericom odmahuju glavom zbog tako otvoreno ispoljene naklonosti prema Putinu kod svojih kolega. To smatraju strateški nepromišljenim, štetnim za rastući uspeh stranke koja trenutno prednjači u anketama, i na Zapadu potpuno neodbranjivim. A samim tim – i problemom za izbore 2029. godine.

Ridiger Lukasen, portparol AfD-a za odbrambenu politiku, podsetio je na decenijama staro nepisano pravilo: „To važi i za AfD: izbori se moraju dobijati na Zapadu”, rekao je on za „t-onlajn”. Odnos birača između Istoka i Zapada, kako je dodao, ne može se ignorisati.

 „U Diseldorfu ne možemo ubediti birače idealizacijom Rusije i nedorečenom spoljnom politikom”, istakao je Lukasen. U ovom taboru sa zabrinutošću se gleda i na pokrajinske izbore sledeće godine: najpre će se u proleće glasati u Baden-Virtembergu i Porajnju-Falačkoj, dakle na zapadu, a tek na jesen slede Saksonija, Berlin i Meklenburg. AfD je planirao da najpre ostvari uspehe na zapadu, a zatim da pokupi kajmak na istoku. Da li će to uspeti ukoliko se nastavi glorifikacija Rusije? U to kritičari proruske linije ozbiljno sumnjaju.

U tom kontekstu, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, koji je prihvatljivija opcija i za Nemce sa istoka od njegovog prethodnika Džozefa Bajdena, došao je AfD-u u politički najpovoljnijem trenutku. Alis Vajdel nastoji da taj zamah pretvori u strateški kapital, gradeći čvršće veze sa Sjedinjenim Američkim Državama i pokretom MAGA, čiji su predstavnici nedavno ugostili članove AfD-a na skupu Kluba mladih republikanaca u Njujorku. Tokom februarskih izbora za Bundestag, na kojima je AfD sa 21 odsto glasova ostvario istorijsko drugo mesto, Vajdelova je dobila i javnu podršku milijardera Ilona Maska. Ona se takođe sastala i sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, koji se nametnuo kao jedan od najglasnijih branilaca AfD-a od kritika.