Орбан: У Европи постоје антиратна и проратна струја

Данас у Европи постоји страна која се залаже за рат и страна која се залаже за мир, а тренутно је у предности она која заговара рат, изјавио је данас мађарски премијер Виктор Орбан.

У божићном интервјуу за Мађар Немзет он је оценио да Будимпешта жели мир, док Мађарска жели рат.

„Прошле недеље у Бриселу успели смо да успоримо темпо кретања ка рату. Било је оних који су желели да убрзају тај процес, али успели смо да их блокирамо. Међутим, проццес није заустављен, само успорен. Тренутно, проратна страна има предност'', рекао је Орбан.

Он је истакао да се не може искључити могућност да је текућа година последња година мира за Европу.

„Навикли смо на рат. Последњи велики европски рат завршио се 1945. године, а од тада је прошло осамдесет година. Ово је изузетно ретко стање у Европи. Дуго времена, нуклеарно оружје за масовно уништење држало је народе континента подаље од рата'', сматра Орбан.

Према његовим речима, прави разлог за ескалирање руско-украјинског рата лежи у политичком, економском и друштвеном паду западне Европе.

„Овај процес је почео средином 2000-их, а убрзан је лошим одговорима на финансијску кризу. Пре двадесет година, економски учинак Европске уније и Сједињених Америчких Држава био је на отприлике истом нивоу.

Данас, Америка се уздиже, док Европа клизи надоле. Некадашњи узорни континент света постао је за неколико година неозбиљан актер'', истакао је мађарски премијер.

Говорећи о повећаном наоружању европских земаља, он је оценио да је реч о ''историјском рефлексу''.

„Ако не могу да се такмиче са регионима који се брже развијају од њих, покушавају да генеришу раст ратном економијом. То је такође одлучујући разлог зашто су се Европљани придружили украјинско-руском рату.

Међутим, то није било неизбежно. У фебруару 2022. године, Европа је могла да одлучи да пошаље мировну мисију у Москву и Кијев и да не прогласи овај сукоб својим ратом. Да се ​​то догодило, данас не бисмо живели под сенком претње ратом. Уместо тога, Европа је кренула ратним путем, такође под америчким притиском'', навео је Орбан и додао да Европа не би требало да заснива своје стратешке одлуке на америчким политичким циклусима.

Коментаришући то што је већина предложених мировних планова укључивала приступање Украјине Европској унији, он је рекао да је реч о "заслађивању" ситуације.

„Чланство у ЕУ не значи гаранцију одбране. Штавише, оно се никада неће остварити. Чланство Украјине у ЕУ није реално. Мађарска се већ отворено противи почетку преговора, али постоји неколико западноевропских земаља где би парламентарна одлука или референдум били неопходни. До тога неће доћи'', рекао је Орбан.