Orban: U Evropi postoje antiratna i proratna struja

Danas u Evropi postoji strana koja se zalaže za rat i strana koja se zalaže za mir, a trenutno je u prednosti ona koja zagovara rat, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban.

U božićnom intervjuu za Mađar Nemzet on je ocenio da Budimpešta želi mir, dok Mađarska želi rat.

„Prošle nedelje u Briselu uspeli smo da usporimo tempo kretanja ka ratu. Bilo je onih koji su želeli da ubrzaju taj proces, ali uspeli smo da ih blokiramo. Međutim, procces nije zaustavljen, samo usporen. Trenutno, proratna strana ima prednost'', rekao je Orban.

On je istakao da se ne može isključiti mogućnost da je tekuća godina poslednja godina mira za Evropu.

„Navikli smo na rat. Poslednji veliki evropski rat završio se 1945. godine, a od tada je prošlo osamdeset godina. Ovo je izuzetno retko stanje u Evropi. Dugo vremena, nuklearno oružje za masovno uništenje držalo je narode kontinenta podalje od rata'', smatra Orban.

Prema njegovim rečima, pravi razlog za eskaliranje rusko-ukrajinskog rata leži u političkom, ekonomskom i društvenom padu zapadne Evrope.

„Ovaj proces je počeo sredinom 2000-ih, a ubrzan je lošim odgovorima na finansijsku krizu. Pre dvadeset godina, ekonomski učinak Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država bio je na otprilike istom nivou.

Danas, Amerika se uzdiže, dok Evropa klizi nadole. Nekadašnji uzorni kontinent sveta postao je za nekoliko godina neozbiljan akter'', istakao je mađarski premijer.

Govoreći o povećanom naoružanju evropskih zemalja, on je ocenio da je reč o ''istorijskom refleksu''.

„Ako ne mogu da se takmiče sa regionima koji se brže razvijaju od njih, pokušavaju da generišu rast ratnom ekonomijom. To je takođe odlučujući razlog zašto su se Evropljani pridružili ukrajinsko-ruskom ratu.

Međutim, to nije bilo neizbežno. U februaru 2022. godine, Evropa je mogla da odluči da pošalje mirovnu misiju u Moskvu i Kijev i da ne proglasi ovaj sukob svojim ratom. Da se ​​to dogodilo, danas ne bismo živeli pod senkom pretnje ratom. Umesto toga, Evropa je krenula ratnim putem, takođe pod američkim pritiskom'', naveo je Orban i dodao da Evropa ne bi trebalo da zasniva svoje strateške odluke na američkim političkim ciklusima.

Komentarišući to što je većina predloženih mirovnih planova uključivala pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, on je rekao da je reč o "zaslađivanju" situacije.

„Članstvo u EU ne znači garanciju odbrane. Štaviše, ono se nikada neće ostvariti. Članstvo Ukrajine u EU nije realno. Mađarska se već otvoreno protivi početku pregovora, ali postoji nekoliko zapadnoevropskih zemalja gde bi parlamentarna odluka ili referendum bili neophodni. Do toga neće doći'', rekao je Orban.