„Велтвохе”: Ко уопште има право да постоји на КиМ

Предстојећи избори на КиМ неће бити само тест за такозваног премијера у техничком мандату Албина Куртија, већ и за саму идеју мултиетничког друштва, с обзиром то су заказани за крај године како би се дијаспори у Швајцарској пружила могућност да гласају, уз истовремени покушај искључивања Срба, истиче швајцарски недељник „Велтвохе“.

Лист констатује да тзв. Косово улази у још један изборни циклус – дубоко подељено и уз политички застој.

Влада није формирана од парламентарних избора 9. фебруара, а политичка сцена у Приштини је у институционалном застоју скоро годину дана. Ванредни избори су заказани за 28. децембар – датум који покреће низ питања о њиховој стварној сврси, легитимитету и последицама.

Албин Курти, наглашава „Велтвохе“, није случајно изабрао овај датум.

Крај децембра је време када многи грађани тзв. Косова који живе у иностранству – посебно у Швајцарској – традиционално путују у своју домовину за празнике. Ово даје дијаспори потенцијално одлучујућу улогу у формирању нове владе.

На последњим изборима, више од 10.000 бирача из Швајцарске отпутовало је на КиМ да гласа.

Овог пута, због празника, очекује се знатно већа излазност. Само у Швајцарској живи око 300.000 Албанаца пореклом са КиМ, а Покрет Самоопредељење и његов „социјалистичко-националистички“ лидер Курти годинама уживају снажну подршку унутар ове заједнице.

Да мобилизација дијаспоре није спонтана појава показује и Куртијева недавна посета Швајцарској, 13. децембра, само две недеље пре избора, када се појавио у Цириху, где је – како показују снимци које је сам објавио на друштвеним мрежама – дочекан овацијама.

Швајцарско министарство спољних послова саопштило је да нису планирани састанци са званичним представницима Швајцарске, јасно стављајући до знања да је овај наступ очигледно део предизборне кампање усмерене на дијаспору.

Ово, наглашава „Велтвохе“, још једном замагљује границу између унутрашњег политичког сукоба на КиМ и неутралне земље домаћина Швајцарске.

Политизација косовске дијаспоре у Швајцарској није нова појава, примећује недељник.

Самоопредељење годинама има широке мреже међу косовским Албанцима. Странка редовно организује политичке скупове, којима понекад присуствују швајцарски политичари из идеолошки блиских странака. Најупечатљивији пример датира из јануара 2023, када је Курти, у присуству бивше швајцарске министарке спољних послова Мишлен Калми-Реј, јавно подржао швајцарске социјалдемократе.

Овај догађај, подвлачи „Велтвохе“, покренуо је питање где се завршава слобода политичког изражавања и где почиње непримерени утицај страних лидера на домаћу политику.

Није случајно што је у јуну ове године посланик Народне партије Швајцарске Лукас Рајман предложио забрану јавних политичких наступа високорангираних страних политичара на швајцарском тлу, тврдећи да је то неопходно ради заштите суверенитета и демократског поретка.

„Велтвохе“ указује, да док се једна политичка странка ослања на стотине хиљаде гласова дијаспоре, српска заједница на КиМ налази се у потпуно другачијој, готово безнадежној ситуацији.

Лист подсећа да је Централна изборна комисија покушала да забрани Српској листи учешће на предстојећим изборима, што би у пракси значило потпуно политичко елиминисање Срба из институционалног живота.

Тек након снажних реакција амбасада САД и Немачке у Приштини, Изборни панел за жалбе и представке је усвојило жалбу Српске листе и поништило одлуку ЦИК-а.

Швајцарска влада остала је нема пред редовним кршењем права Срба и других мањина на КиМ, критикује „Велтвохе“.

Паралелно са овим институционалним притисцима, безбедносна ситуација за Србе на Косову се даље погоршава. Напади нису ограничени само на политичку сферу, већ све више циљају њихово духовно и културно наслеђе. Забележене су бројне провале у српске православне цркве. У мају 2024. године пријављен је чин вандализма у цркви у селу близу Пећи, где су непознати починиоци исписали графите попут „Алаху Акбар“ и „Само муслимани овде“, заједно са порукама које указују да желе џамије, а не цркве.

Још једна линија напада укључује измишљање такозване Православне цркве Косова као инструмент за присвајање хришћанских верских објеката. Најновији инцидент догодио се када је катанац на цркви Светог Арханђела Михаила из 14. века у Ракитници, близу Подујева, насилно обијен са намером да се она преузме.

Организације за људска права извештавају да су такви инциденти део ширег обрасца у којем су српске цркве и манастири изложени провалама, скрнављењу, крађи, паљевинама и покушајима присвајања, док институционални одговори углавном изостају.

Последице су очигледне - несигурност, страх и институционална изолација убрзавају егзодус Срба. Према демографским проценама и изјавама локалних заједница, српско становништво на Косову и Метохији је смањено за приближно 20 процената откако је Албин Курти ступио на власти, налаз који се поклапа са повећањем насиља и угњетавања, пише „Велтвохе“.

Све ово би требало да буде позив на буђење јавности у Швајцарској, која није само земља са великом косовском дијаспором и значајном српском заједницом, чији број се процењује на око 120.000, већ има и директно присуство на терену преко свог контингента „Свиској“ у Кфору. Стабилност КиМ, легитимитет избора и положај мањина нису апстрактна балканска питања, већ питања која директно утичу на швајцарске интересе.

Избори заказани за 28. децембар стога превазилазе оквире редовног преноса власти. Да ли избори могу бити легитимни када је једној заједници ускраћено политичко учешће, док истовремено постоји масовна мобилизација дијаспоре која се меша у швајцарску унутрашњу политику? Колико је демократско гласање у клими страха, напада и демографског притиска?

Косово се налази на раскрсници. Ови избори неће бити само тест за Албина Куртија, већ и за саму идеју мултиетничког друштва. А за Швајцарску, из које ће десетине хиљада људи путовати да одлучују о власти у стратешки важном региону, ово није само прича о Балкану, већ и о границама политичког утицаја, одговорности и неутралности.

Приштина ће 28. децембра изабрати нову владу. Истовремено, тамо се одлучују и фундаменталнија питања - ко има право да бира, ко има право да остане, и ко уопште има право да постоји, закључује швајцарски лист.