Уживај, и пружај уживање

Београдска издавачка кућа "Рад" прошле године представила је српским читаоцима Мишела Онфреа, једног од најпознатијих савремених француских филозофа који је данас, нема спора, и један од најинтригантнијих мислилаца у свету. "Рад" је 2006. изабрао Онфреово дело "Атеолошке расправе" (превод Дана Милошевић), у којем овај филозоф износи своју теорију према којој су монотеистичке религије "тоталитарне, мизогине, антиинтелектуалне и антихумане…" и "презиру интелигенцију".

Овој књизи, изашлој из штампе за управо завршени Београдски сајам књига, "Рад" је додао још једно дело тог француског филозофа: "Моћ постојања. Хедонистички манифест", објављен у оригиналу управо пре годину дана. Занимљиво је да је, у преводу Александре Манчић са француског, ово дело на српском изашло много пре неких других превода на стране језике, на којима се (осим на енглески, на који увелико касне) највећи број Онфреових књига већ појавио. А број тих језика није занемарљив: немачки, грчки, италијански, шпански, па чак и кинески и јапански…

Књига која је пред нама, "Моћ постојања. Хедонистички манифест" представља суму Онфреових филозофских ставова које је до сада износио у својим бројним делима (рођен 1959. године, Онфре је један од најпродуктивнијих интелектуалаца, са 48 година живота има већ 30 објављених дела!). Сматрајући религију превазиђеном у данашњем времену које је за њега не атеистичко већ отворено нихилистичко, а хришћански морал статичним јер, измичући историји, говори о апсолуту (смрт Бога је "само лукавство јеврејско-хришћанског ума"), Мишел Онфре се залаже за (пре)вредновање филозофије и, на првом месту, исправљање нетачне и неистините постојеће историје филозофије која за почетну тачку у развоју ове науке узима грчке мислиоце.

Промишљање филозофије бесплодно је без коришћења достигнућа психоанализе, а посматрање данашњег света и препознавање зла које нас окружује и вара својом слатком, лепом спољашњошћу могуће је једино развијањем (у себи, и код других) филозофије хедонизма кроз посебну форму атеизма. Јер, у Онфреовом схватању света, атеизам "није терапија већ он обнавља ментално здравље"; то је перспектива – како тумачи овог врхунског интелектуалца и ерудите подвлаче – коју допуњују још и разум и особена етика хедонизма.

Сва та три елемента Онфреове филозофије претпостављају јачање себе, сврставање у исправно постављен низ историјских догађања и филозофских размишљања, и поклањање, предавање свету оног зрнца нашег интимног, духовног преображаја.

Етика хедонизма укључује "корисну радост" у свим животним ситуацијама. Мишел Онфре сматра да тако подупиремо "филозофски живот као епифанију разума" који, пак, подразумева прагматичан доживљај света. Овај филозоф који се нашироко цитира, поготову међу младим читаоцима које је потпуно освојио, сматра, дакле, да срж новог животног става односно хедонистички категорички императив треба да представља Шамфорова максима: "Уживај и пружај уживање, не наносећи зло ни себи ни било коме, то је сав морал." Другим речима, хедонистичка етика јесте уживање нашег ја, али пре свега јесте уживање другог, јер без овог другог етика није ни замислива, ни могућа.