Субота, 21.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Дарја међу облацима

Дарја Александровна Коробкина је руска болничарка која је у лето 1914. године, без наређења и без пратње, кренула пут Србије
Дарја међу облацима
Дарја Александровна Коробкина са српским рањеником (Фото ЦЗК Вук Караџић)

У историји Великог рата, испуњеној именима војсковођа и великих офанзива, постоје и тихе, готово скрајнуте фигуре чија се величина не мери освојеним положајима, већ чистом жртвом. Међу њима посебно место припада Дарји Александровној Коробкиној, руској болничарки која је у лето 1914. године, без наређења и без пратње, кренула пут Србије. Рођена 1888. у Санкт Петербургу, тадашњем Петрограду, имала је свега двадесет шест година када је одлучила да личним чином солидарности стане уз народ који је рат затекао неспреман и исцрпљен.

Историјски извори и стручњаци њен подвиг данас тумаче као снажан симбол српско-руског братства у Првом светском рату, али и као пример индивидуалне етике која превазилази државне и војне оквире. Иако се не помиње у списковима званичних руских санитетских мисија, Дарја Коробкина је самоницијативно дошла у Србију, што, како истичу историчари, потврђује да је деловала као приватни добровољац, вођена личним идеалима милосрђа и солидарности.

По доласку у ратни Ниш распоређена је у Трећу резервну војну болницу у Ваљеву, али се ту није задржала. Инсистирала је да буде упућена на фронт, тамо где се судбина одлучивала из сата у сат. Прикључена Петом пешадијском пуку Дринске дивизије другог позива, нашла се на Гучеву, у оквиру Битке на Дрини, једне од најтежих и најкрвавијих битака за српску војску. Борбе су трајале од 8. септембра до почетка новембра 1914. године, а гучевски положаји, често називани „битком међу облацима”, постали су место њеног херојства и страдања.

Савременици су оставили упечатљива сведочанства о њеној појави на првој линији фронта.

„Сам њен изглед, док је на првој линији под експлозијама бомби и пушчане муниције хитала од рањеника до рањеника, био је више него дирљив. На себи је имала српску војничку блузу и сукњу затворене боје до чланака. На глави је имала шајкачу коју је била спустила до ушију, тако да јој се од смеђе косе видео само по неки прамен. Преко рамена је носила торбицу са мало завоја који је користила само за најтеже рањенике, а доброту и милосрдност давала је свима. Показивала је невероватну храброст и пожртвовање, док је превијала рањенике дању и ноћу прелазећи из рова у ров, а често и на брисаном простору не обазирући се на експлозије и пуцњаву”, наводи се у тексту о храброј Рускињи, који је објавио Центар академске речи Шабац.

Војни извештаји бележе да је већ 31. августа 1914. виђена на положајима код Аде Курјачице, како под непрекидном ватром превија рањенике, не склањајући се са прве линије. Према сведочењима, дневно је збрињавала и више од стотину рањених војника, прелазећи из рова у ров, често и по брисаном простору. Управо због такве пожртвованости предложена је за највише српско војно одликовање, што је забележено у извештајима Дринског коњичког дивизиона из септембра 1914. године.

Дарјина смрт дуго је остала у сенци опште ратне трагедије. Тек пред обележавање стогодишњице Првог светског рата, захваљујући архивском документу руског дипломате Василија Штрандмана, утврђено је да је погинула 2. октобра 1914. године на коти 708 код Еминових вода, када је граната аустроугарске хаубице погодила земуницу у којој је пружала помоћ рањеницима. Са њом је страдао и капетан Милутин Милојковић.

Историчар српског санитета Александар Недок истиче да њено одсуство из званичних руских спискова додатно потврђује да је била вођена личном одлуком и свесним прихватањем ризика. Упркос раду у позадини, инсистирала је да буде тамо где је опасност највећа, показујући самопожртвовање које превазилази професионалну дужност.

Сахрањена је најпре у импровизованој гробници иза ровова, а касније су њени посмртни остаци пренети у спомен-костурницу на Гучеву, подигнуту 1929. године, где почива заједно са неколико хиљада палих српских војника. Сећање на Дарју сачувано је и у књижевности, наиме, песник Милосав Јелић, кога је лично спасла, посветио јој је песму „Дарја Александровна” у збирци „Србијански венац” из 1917. године.

У савременом контексту, историчари и културни радници у Дарјиној жртви виде снажан пример преласка националних граница у борби за слободу и хуманост. То је резултирало постављањем спомен-плоча, подизањем споменика на Гучеву 2018. године и установљењем награде „Милосрдна сестра Дарја Александровна Коробкина”, која се од 2021. додељује најбољим медицинским сестрама у Србији.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.